SJAJNE VESTI!

Često, i u velikoj meri, sveobuhvatni rast privrede jednog regiona ali i nacionalne privrede jedne zemlje, zavisi i od visine i broja investicija u određene regione, odnosno državu.

Postoje četiri najčešće korišćena modela: Nacionalni budžet (koji se odnosi na Republički, Pokrajinski i lokalne budžete), donacije stranih bilateralnih donatora, međunarodne i domaće kreditne institucije i javno-privatno partnerstvo (JPP).

Svaki region ima neki potencijal interesantan kapitalu, ali neki regioni ostaju nedovoljno razvijeni u dužem vremenskom periodu, te iz tog razloga veoma je bitno da svaki region, ali i država, rade na promociji svojih investicionih potencijala. Takođe, veoma je važno približavanje značaja tih investicionih mogućnosti donosiocima odluka na nacionalnom nivou, jer od njih često zavisi usmeravanje investicija i brzina realizacije investicija.

Bitne aktivnosti koje treba sprovesti sa ciljem da se investicioni potencijali promovišu na pravi način su:

1. Identifikovanje svih investicionih potencijala na određenoj teritoriji (lokal, region itd.)
2. Analiza svakog investicionog potencijala pojedinačno
3. Rangiranje investicionih potencijala prema značaju
4. Stavljanje fokusa na najvažnije potencijale
5. Provera značaja najvažnijih potencijala za region ili državu
6. Identifikovanje ciljne grupe
7. Priprema akcionog plana za promotivne aktivnosti
8. Realizacija promotivnih aktivnosti

Osnovni cilj je da se najpre utvrdi šta je to što realno može biti iskorišćeno, a šta je to što će uvek ili bar duži vremenski period ostati samo ideja. Zbog toga je bitno uraditi identifikaciju realnih potencijala i njihovo odvajanje od nerealnih ideja. Po završetku analiza na listi će se naći potencijali koje je lakše ili teže iskoristiti, kao i oni koji su isplatljiviji i manje isplativi, i ono što je najvažnije potencijali koji će imati veći ili manji uticaj na razvoj određene lokalne samouprave ili regiona, pa čak i države.

Važno je istaći da se kod rangiranja investicionih potencijala treba posebno obratiti pažnju na one koji će dovesti do značajnog povećanja ekonomske aktivnosti, ali i do povećanja zaposlenosti, uz napomenu da se jedna teritorija ne može specijalizovati za bezbroj delatnosti i industrija. Što je veći značaj nekog potencijala za državu ili region to je veća šansa da i donosioci odluka na nacionalnom nivou prihvate ovaj potencijal.

Jedini cilj je kapital i uvek se treba obraćati njemu, odnosno vlasniku i tutoru kapitala. Tu su na prvom mestu oni koji su bliski vlasnicima kapitala, na primer ambasadori stranih zemalja, ekonomski predstavnici stranih zemalja, predstavnici stranih firmi i sl.

Pošto definišemo ciljne grupe i promotivne strategije, pristupamo izradi akcionog plana za promovisanje investicionih potencijala, zatim treba obezbediti i budžet za svaku od aktivnosti koje su predviđene akcionim planom.

Nacionalni budžet kao izvor finansiranja investicionih projekata nije dovoljan, a kreditna sposobnost stejkholdera zaduženih za realizaciju investicionih projekata jako ograničena. Kao dva najpopularnija modela sve više se koriste sredstva bilateralnih donatora, kao i JPP. Najznačajniji bilateralni donator u Republici Srbiji je Evropska unija sa realizacijom godišnjih donacija od prosečno 200 miliona eura.

Evropska unija je jedinstvena politička i ekonomska unija 27 zemalja članica nastala na principima stvaranja zajedničkog tržišta (slobodnom kretanju roba, kapitala, radne snage i usluga), koja funkcioniše na bazi nadnacionalnih nezavisnih institucija i odluka donetih od strane zemalja članica.

Svaka zemlja članica u postupku pristupanja EU preuzima obavezu da u skladu sa svojim bruto društvenim proizvodom doprinose budžetu EU. A zauzvrat stiču pravo da kroz različite fondove, programe i instrumente koriste sredstva iz EU budžeta.

Takođe potrebno je poznavati sistem izvora finansiranja EU i principe njegovog funkcionisanja, koji ne samo da je izuzetno složen, već i podložan promenama u skladu sa promenama politika EU, ali i u skladu sa sedmogodišljim ciklusima programiranja budžeta EU.

Napravljen je novi ciklus (višegodišnji finansijski okvir – MFF) koji se odnosi na period od 2014. do 2020. godine. Razlika u odnosu na prethodni ciklus od 2007. do 2013 godine je vidno je povećanje sredstava namenjenim intervencijama u oblasti istraživanja, inovacija, obrazovanja i eksterne pomoći.

Postoje posebni fondovi  namenjeni finansiranju intervencija u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma i merama u oblasti migracija i azila. U okviru sredstava namenjenih sprovođenju većine prioritetnih politika, troškovi vezani za klimatske promene su povećani i do 20% u odnosu na prethodni budžetski period.

Uspostavljen je i novi fond (Connecting Europe Facility), u cilju jačanja EU tržišta i namenjen je finansiranju prekograničnih infrastrukturnih projekata, ekonomskog razvoja i rasta zaposlenosti.

U odnosu na prethodni period primećujemo da je više od tri puta povećan budžet za finansiranje infrastrukturnih projekata.

Nadamo se da će ovaj tekst pomoći da razumete problematiku finajnsiranja i investiranja. Uz dobre odluke možete postati nosilac ili jedan od nosilaca projekata koje finansiraju gore pomenute institucije.

SREĆNO!

  donacije, investicije, investicioni potencijal, kapital, potencijal, projekti, promocije potencijala, regioni, sjajne vesti, srbija, stejkholderi, top vesti