SJAJNE VESTI!

Ove godine se navršilo 666 godina od donošenja jednog od najznačajnijih zakonika u državi Srbiji.

Prvi srpski car Dušan Silni bio je najveći vladar u našoj zemlji, za vreme čije vladavine su državne granice obuhvatale čak osam današnjih država, a to mu je uspelo nakon što je razvio jako zakonodavstvo, koje je svoj vrhunac dostiglo u Dušanovom zakoniku.

Dušanov zakonik inače najvažniji zakon srednjovekovne Srbije donet je na saboru Vlastele i crkvenih velikodostojnika, na Vaznesenje Gospodnje 21. maja 1349. godine u Skoplju, a dopunjen 31. avgusta 1354. godine u Seru. Dopunjeno izdanje zakonika sadržalo je 201. član.

Pored ustavnih, sadržao je i kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava.

Među prvim članovima zakonika, koje on uređuje su brak i bračni odnosi.

Član dva i tri ovog zakonika kažu da niko ne sme da se ženi bez blagoslova svog duhovnika, a ukoliko se to učini „takvi da se rastave“. Ne samo da su zakonom uređivani bračni, već i seksualni odnosi, te se kažnjavala čak i „blud među supružnicima“.

„Ako vlastelinka učini blud sa svojim čovekom, da im se obema ruke odseku i nos sareže“, navodi se u ovom zakoniku.

Veoma stroge su bile kazne u slučaju silovanja i pedofilije, a ti počinioci su kažnjavani na način:

„I koji vlastelin uzme vlastelinku silom, da mu se obe ruke odseku i nos sareže, a ako sebar uzme vlastelinku silom, da se obesi, a ako svoju drugu uzme silom, da mu se obe ruke odseku i nos sareže“.

U odnosu na današnjicu gde je ovo normalna i svakodnevna pojava, onda su laž, mito i kleveta smatrani velikim prestupima. Falsifikovanje dokumenata, kažnjavalo se oduzimanjem onoga što je se pokušalo prikriti. Za primanje mita, oduzimala se sva imovina, dok se klevetnik poistovećivao sa razbojnikom.

Kad bi se danas naplaćivala kazna za psovanje državni budžet bi bio prepun, a po 55. članu Dušanovog zakonika kaže se da

„Ako vlastelin, ili vlastelinčić, opuje sebra, da plati sto prepera, ako li sebar opsuje vlastelina, ili vlastelinčića, da plati sto perpera i da se osmudi“.

Poznata kazna „Oko za oko, zub za zub“ najbolje se ogleda kroz kazne vezane za najstrašnije zločine ubistva. Kazna za ubice bila je smrt, međutim ukoliko bi se ubili najbliži srodnici, kazna je bivala stroža.

„Ko se nađe da je ubio oca ili mater, ili brata, ili svoje čedo, takav ubica da se spali na ognju“.

Za današnja shvatanja alkoholizam se sam po sebi ne kažnjava, a u vreme cara Dušana prestupi načinjeni pod dejstvom opojnih pića kažnjavali su se vađenjem očiju, batinama, ili sečom udova.

Po važećem Dušanovom zakoniku, gosti su uživali poštovanje i bili su cenjeni, a ako se desi da budu pokradeni ili opljačkani važio je ovaj paraf zakona:

„Ako se gde desi kome bilo gostu ili trgovcu ili kaluđeru, te mu uzme što otimačina, ili lopov ili kakva bila neprilika, svi takvi neka dođu carstvu mi, da im plati carstvo mi, što budu izgubili, a carstvo mi da traži kefalije i vlastelu kojima bude put predan i straže poverene. I svaki gost, i trgovac, i Latinin, da dođe prvim stražama, sa svim što ima i nosi, da ga straža straži predaje sa svim; ako li se dogodi te što izgubi, neka bude porota, što reknu verodostojni ljudi po duši da su izgubili s onim porotnicima, to da im plate kefalije i straže“.

Ovo je zasigurno najbolji zakonik donešen u Srbiji, iako je upamćen kao strog i pravljen je na osnovu običajnog, crkvenog i vizantijskog prava. Mnogo je doprineo da se izgradi svest kod ljudi, da se znaju ceniti i poštovati vrednosti i ličnosti, i da se poštuje „ne čini drugima ono što ne želiš da tebi čine“, a po istorijskim podacima stopa kriminala u tadašnjoj Srbiji bila je na niskom nivou.

Kad bi ovaj zakon sada stupio na snagu, strah je da bi se broj stanovnika u najboljem slučaju prepolovio.

  dusan silni, dusanov zakonik, sjajne vesti, srbija, top vesti