Prošla 51 godina od postavljanja kamena temeljaca za izgradnju hidroenergetskog i plovidbenog sistema „Đerdap 1“

PROMOCIJA SRBIJE, ZANIMLJIVOSTI  
Prošla 51 godina od postavljanja kamena temeljaca za izgradnju hidroenergetskog i plovidbenog sistema „Đerdap 1“

SJAJNE VESTI O HIDROELEKTRANI „ĐERDAP 1“!

Sporazum o izgradnji hidroelektrane potpisali su Josip Broz Tito i Georgi Dež, predsednici Jugoslavije i Rumunije 30. novembra 1963. godine, u Beogradu.

Krenulo se odmah na realizaciju potpisanog sporazuma i već u proleće 1964. godine, završen je idejni projekat Sistema „Đerdap 1“, da bi u leto su počeli pripremni radovi, a odmah nakon postavljenog kamen temelja i svečanog otvaranja 7. septembra 1964. godine, počinju i građevinski radovi.

Izgradnja hidroelektrane Đerdap trajala je osam godina i to je sistem bransko-protočne hidrocentrale, sa 12 hidroagregata pojedinačne instalisane snage 180 megavata. Za potrebe hidroelektrane napravljeno je akumulaciono jezero zapremine 1.380 miliona metara kubnih vode, a njegove potencijale na jednoj hidroelektrani eksploatišu dve zemlje Srbija i Rumunija i po tome je jedinstvena u svetu.

Hidroenergetski i plovidbeni sistem „Đerdap 1“, kompleksan i višenamenski objekat, izgrađen je na 943. kilometru Dunava od ušća u Crno more. Još uvek najveća hidrotehnička građevina na Dunavu, ukupne dužine 1278 m, potpuno je simetrična i projektovana tako da svaka zemlja i Srbija i Rumunija raspolažu istim delovima glavnog objekta, koje održavaju i koriste shodno sporazumu i konvencijama o izgradnji i eksploataciji.

Turbine su Kaplanovog tipa i projektovane su za padove od 17,5 do 35,4 metra. U elektrani je montirano šest hidroagregata snage po 190 MWA, sa Kaplanovim turbinama, čiji prečnik kola iznosi oko 9,5 m. U to vreme nigde u svetu nisu građene turbine većeg prečnika.

Da je vizija projektanata bila dobra, dokaz je da je za pola veka hidroelektrana proizvela 252 milijarde kilovat – časova električne energije ili 8,2 odsto više od plana, tako da je dosadašnja planirana proizvodnja premašena za 4 godišnja plana.

Svaka strana i Srbija i Rumunija raspolaže sa po jednom elektranom, brodskom prevodnicom i po 7 prelivnih polja od ukupno 14, koliko ih ima u zajedničkoj prelivnoj brani. Simetralu objekta čini državna granica. Obe elektrane su međusobno povezane tako da u slučaju potrebe agregati elektrane na srpskoj strani mogu isporučivati električnu energiju u mrežu na rumunskoj strani, i obratno.

Najvažnije karakteristike ove hidroelektrane su:

– maksimalna kota uspora – 69,50 m iznad J.M.
– računski neto pad – 27,16 m
– instalisani protok – 4800 m3/s
– ukupna snaga elektrane – 1026MW
– prosečna godišnja proizvodnja – 5,65 milij. КWh

Nadamo se da će nove političke snage smoći snage da urade barem jednu ovakvu građevinu i da nećemo živeti samo od prošlosti!

SJAJNO!



Morate se ulogovati da bi postavili komentar Login