Prokupački kraj je nekad bio poznat kao vinogradarski, pre svega po sorti grožđa „prokupac“ koja je poslednjih decenija potpuno iskorenjena. Sada osim par porodičnih vinograda na području opštine Prokuplje nema više organizovanog uzgoja vinove loze.

Privatno preduzeće „Toplički vinogradi“ iz Gojinovca kod Prokuplja pokušava da zainteresuje što više poljoprivrednika da se uključe u proizvodnju grožđa i vina. Sami su zasadili vinovu lozu na 100 hektara, i spremni su da otkupe sve količine grožđa od drugih proizvođača. Da su ozbiljni u ovom poslu dokaz je i da su izgradili jednu od najvećih vinarija u tom delu Srbije, na 6.000 kvadrata.

Prokuplje se, kao kraj bogat vinovom lozom, pominje još u povelji kneginje Milice iz 1395. godine. Veruje se da poznata srpska autohtona sorta grožđa „prokupac“ vodi poreklo upravo iz Prokuplja.
Nekada se ovaj kraj u jesen plavio od vinograda koji su obilovali rodom, a svako domaćinstvo je imalo vinograd i vinski podrum, pa su ispred „Prokupca“ danima čekale kilometarske kolone kola da prodaju grožđe. Kako se tada živelo znaju najbolje stariji stanovnici, koji su o grožđu i vinu učili od svojih predaka. Gajili su lozu i za svoje potrebe i za prodaju od čega se dobro živelo. A tek veselja kad krene berba, išlo se na mobu od vinograda do vinograda bralo se grožđe i pevalo se i zaljublivalo se.

Na trpezi je, svaki dan bio kominjak – autentična vrsta vrlo pitkog i izdašnog leskovačkog pića. Pravi se od svih vrsta grožđa – kada se otoči vino, u bačve s kominama se dosipa voda i ostavi da sadržaj provri. Nakon toga se toči blago, pitko i za bogatu trpezu i duge pijanke, očaravajuće piće. To je penušavi napitak bledo rumene boje koji se čuva isključivo u bačvama sa kominom i zahteva hladno vreme. Čim otopli, komine „ciknu“ i kominjak se ne toči jer nije za piće. Od ostatka se peče kvalitetna i lekovita komova rakija.

„Kominjak se pio svakodnevno, ali se najbolje vino čuvalo za slave. Svako okupljanje, stari Prokupčani, proslavljali su uz vino iz svog podruma, dobru hranu i starogradske pesme. Danas je to mnogo ređe, okupimo se za Zarezotinu, Svetog Trifuna. Tada zarežemo lozu, presečemo kolač, i kao i naši stari, šalimo se čije je vino bolje i družimo uz muziku“ – setno priča starosedioc Aranđelović.

Njegov čukundeda zasadio je vinograde na Sokolici, u blizini Simonovačkog potoka još 1900. godine. Od tada, ljubav prema vinu prenosila se sa kolena na koleno, a sada pravi vino za sebe i dao mu je ime „Prokupački karavan“ u znak sećanja na karavane magaričara sa koširima punim grožđa koji su nekada bili u Prokuplju pa je napravio  etiketu sa razglednicom iz 1900. na kojoj se vidi karavan.

Sedamdesetih godina prošlog veka, mnogi meštani iz ovih krajeva pošli su u grad, tragajući za boljim životom, vinogradi su zapostavljeni i sve je to uticalo da vinogradi propadaju, sela se napuštaju.
Težak život u gradu, a i odluka Ministarstva da, od 2010. godine, pospeši ponovni razvoj vinogradarstva označila je povratak tradiciji vinogradarstva u ovom kraju, tako da se već povećava broj plantaža, malih vinarija i obnavljaju se stari podrumi.
U Toplici još uvek postoje vinogradari koji proizvode izuzetno kvalitetno crno vino za svoje potrebe, kao i za prodaju, i polako vraćaju sortu „prokupac“ u kraj iz koga je i potekla, a gaje se i tamjanika, kadarka, bermet, sovinjon od kojih se prave najkvalitetnija vina.

Lepo je videti da se ljudi vraćaju tradicionalnom uzgoju vinove loze, da se brda plave kada grožđe sazri, da se ponovo čuje pesma berača a bačve u podrumima pune „plavim nektarom“.

SJAJNO!

  grozdje, opstina prokuplje, plavi nektar, prokupac, prokuplje, sjajne vesti, top vesti, toplica, toplicki okrug, vino, vinograd, vinski podrumi