SJAJNE VESTI O MILUNKI SAVIĆ
Milunka Savić rođena je u raškom okrugu, Novom Pazaru (mesto Koprivnici) 1892 godine. Umrla je u Beogradu 5. oktobra 1973. godine. Interesantni su navodi iz čitulje koja je bila data u novinama da će Milunka Savić biti sahranjena u Aleji velikana, ali kao što znamo to se nije desilo jer je sahranjena na porodičnom groblju.
Milunka je srpska heroina i najodlikovanija žena Prvog svetskog rata, a učestvovala je u Balkanskim ratovima kao muškarac. Njen rad posle rata se ogledao u ulozi majke i hraniteljke, a poznato je da je školovala više od 30-oro dece. Takođe, Milunka Savić, je radila kao čistačica u beogradskim kafanama posle rata.
Nosilac je vojne zlatne Karađorđeve zvezde sa mačevima (Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević odlikovao je 1917. godine), zlatne medalje za hraborost „Miloš Obilić“, Legije časti IV stepena, Legije časti V stepena, francuskog Ratnog krsta i spomenica (Albanska spomenica i spomenica Solunskog fronta 1915-1965)
O njenoj biografije se zna onoliko koliko je napisano i na wikipediji. Istoričari nisu imali interesovanja da prouče njeno delovanje, njen život i druge stvari vezane za nju pa tako informacije o njoj možemo naći tek u po nekim knjigama i sporadičnim tekstovima. Koliko je poznato nema je ni u udžbenicima istorije i ako je ona to svojim delovanjem za života zaslužila.
Svoju hrabrost je iskazala u Prvom svetskom ratu i u Balkanskim ratovima, kada je je pod imenom Milun Savić učestvovala u ratovima. Interesantna činjeninca je da je šišala kosu kako bi izgledala kao muškarac i dodatno je obavijala grudi da se ne bi primetilo da je žena. Tokom Bregalničke bitke 1913. godine Milunka je ranjena u grudi i tada su lekari otrkrili da se u stavri radi o ženi.
U Makedoniji u jesen 1915. godine Milunka je teško ranjena u glavu. Koliko je bila hrabra i jaka žena govori činjenica da se tako povređena povlačila preko Albanije. Njen oporavak je trajao nekoliko meseci, i odma nakon dobijene snage uputila se na Solunski front da bi bila u bitkama koje je srpska vojska vodila u 1916. godini.
Milunka je takođe preživela veliku austro-ugarsku i bugarsku ofanzivu.
Ona je i pored ovih ranjavanja uspela da bude deo velikih bitaka i tako je zbog svih doprinosa bila svaki put odlikovana. Učestovanje u ratovima Milunka Savić je završila sa činom kaplara srpske vojske.
U Prvom svetskom ratu bila je deo čuvenog „Gvozdenog puka“, a za pokazano junaštvo u Kolubarskoj bici ona je odlikovana zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“.
Milunka je bila jedan vid revolucionara jer je bila prva žena-borac u istoriji srpske vojse, a pored nje osmelillo se još nekoliko desetina žena na ovaj poduhvat.
Činjenice koje su ostale u istoriji govore da je u borbama uspela da zarobi 23 bugarska vojnika, da je veoma istakla u bombaškim napadima u Kolubarskoj bici, kao i da je pomagala u dostavljanju municije.
Posle rata, heroina Velikog rata radila je u Bosni i Hercegovini kao kuvarica, bolničarka, pregledačica u fabrici vojnih uniformi. Tada se udala za Veljka Gligorovića, sa kojim je dobila kćerku Milenu, ali je ubrzo usvojila još tri ćerke: Višnju, Radmilu i Zorku.
Početkom 1920-ih godina za zasluge u ratu dobila je od države jedno imanje u selu kraj Novog Sada (Stepanovićevu) gde je podigla kuću i sa sestrom obrađivala imanje. Brak sa Veljka je zapšadao u krizu pa je kratko trajao, tako da je sama podizala četvoro dece. Kasnije, u potrazi za boljim životom, zajedno sa ćerkama je otišla za Beograd, gde je mesecima pokušavala da nađe posao. Posle urgencija ratnih saboraca 1929. godine zaposlila se kao čistačica u Hipotekarnoj banci u Beogradu, gde je provela najveći deo svog radnog veka.
OVO JE SJAJNA ISTORIJA – ISTORIJA ZA DIVLJENJE I PONOS!
Morate se ulogovati da bi postavili komentar Login