SJAJNE VESTI SA RUDNIKA

Radeći na lokalitetu u ruševinama srednjevekovnog grada Rudnika arheolozi Filozofskog fakulteta u Beogradu i Muzeja Rudničko-takovskog kraja pronašli su metalnu pločicu, matricu sa ugraviranim vladarskim grbom, karakterističnim šlemom, ukrašenim bivoljim rogovima i natpisom: „Gospodin Lazar, knez sve srpske zemlje“.

Pečat je otkriven sasvim slučajno u dvorištu domaćinstva Slobodana Markovića, u otpadnoj jami pa stručnjaci smatraju da je bačen u jamu iz razloga da ga neko ne bi zloupotrebio. Ovaj pečat je mogao da nosi samo Knez Lazar ili njegov najbliži saradnik iz dvorske kancelarije. Kako je došao do jame ostaće tajna.

U Muzeju ima izloženih pečata kneza Lazara i to su pečati koji su vremenom čuvani u manastirskim riznicama, tako da ovaj predmet pronađen na terenu potvrđuje autentičnost i ima svoju neprocenjivu vrednost. Titula koju je knez Lazar koristio na rudničkoj matrici i tip viteškog šlema stariji od prikazanog na reljefu u Hilandaru, ukazuju da je knez ovaj pečat koristio u svojo ranoj fazi vladavine.

Smatra se da je to period posle 1373. godine kad je osvojio Rudnik i period kada su ovdašnji rudnici i gradovi postali značajan izvor moći kneza Lazara, pa je tu napravljena poslednja kovnica novca u srednjovekovnoj Srbiji. Rudnik je imao velika nalazišta srebra i olova i kovnicu novca, bio je najvažnije trgovačko središte u Srbiji. To je i jedan od dokaza da su živeli bogati ljudi i da je Rudnik bio jedan od najbogatijih gradova tadašnje Srbije.

Pristupilo se i analizi od kog je metala izlivena matrica pa su je poslali na ispitivanje u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

„Spektrometrijska analiza je dala neverovatan rezultat – reč je o autentičnoj leguri koju su napravili ovdašnji metalurzi. Pečat je napravljen od legure koja sadrži 80 odsto bakra, osam odsto olova, šest odsto kalaja, dva odsto cinka i jedan procenat silicijuma. Pečat koji je pronađen podseća na „veliki tipar“ kojim je overena povelja svetogorskom manastiru Pantelejmonu, ali i na pečat s pisma Dubrovčanima.“ – kaže docent dr Dejan Radičević.

Pečat je urezan u negativu kao slika u ogledalu da bi se čitao pravilno posle otiskivanja u vosku ili zlatu. Stručnjaci smatraju da je sa matrice otiskivana prednja strana žiga i da je verovatno imala i drugi deo.

Lazar Hrebeljanović, kao sin plemića Pribca Hrebeljanovića, rođen je 1329.godine a poginuo je u Bitki na Kosovom Polju 1389. godine, bio je srpski vladar s prestolnicom u Kruševcu. Lazar se 1353. godine oženio kćerkom velikog kneza Vratka Milicom iz loze Vukana Nemanjić i tako praktično ušao u vladarsku porodicu. Lazar je stekao i titulu „Gospodin vse Srbljem“, „Knez Srbljem“, što u stvari znači „Knez ili vladar srpskih zemalja“. Posle Kosovskog boja Lazar je proglašen za sveca a njegovi posmrtni ostaci su 1989. godine preneseni u Ravanicu.

Potraga za drugim delom pečata i za ostacima vladarske rezidencije tek počinje, nadamo se da će biti uspešna i otkriti mnogo toga iz naše bogate istorije.

Pečat će biti izložen u muzeju u Gornjem Milanovcu.

SJAJNO!

  arheolosko otkrice, gornji milanovac, knez lazar, lazarev pecat, pecat, republicki zavod za zastitu spomenika kulture, rudnik, sjajne vesti, top vesti