SJAJNE VESTI PODSEĆAJU DA VRATITE VREME NA VREME!

Zima nam se uveliko primakla a leto je već odavno za nama. Bliži se i kraj računanja letnjeg vremena.
Zvanični završetak letnjeg računanja vremena biće u noći između 24. i 25. oktobra 2015. godine. Kazaljke na časovnicima se moraju pomeriti unazad, dakle u 03:00h časovnike treba vratiti za 60 minuta unazad na 02:00h.

Svi smo upoznati sa teorijom računana vremena i obično svi znamo da je letnje računanje vremena rezervisano za posljednji vikend tj. nedelju u martu i traje do posljednjeg vikenda ili tačnije nedelje u oktobru, kada počinje i zimsko računanje vremena.

Letnje računanje vremena u Srbiji je uvedeno 27. marta 1983. godine. 0d 1995. godine časovnici su se pomerali u poslednjoj nedelji septembra po odlukama Vlade ali je pre devet godina donešen zakon sa kojim se letnje računanje vremena uskladilo sa Evropskom Unijom.

U zapadnoj Evropi pomeranje kazaljki uvedeno je početkom 70-ih godina prošlog veka. Razlozi za pomeranjem bili su da se time produžava dan i omogućavaju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Sigurno se svako od vas nekada zapitao zašto se zapravo koristi letnje i zimsko računanje vremena.

Svake godine poslednjeg vikenda u martu mi sa zimskog prelazimo na takozvano ukazno računanje vremena. U oktobru mesecu poslednji vikend tj. nedelju mi pomeramo časovnike unazad ili taj naš posao obave kompjuterski procesori, smart uređaji pa se vraćamo na zimsko računanje vremena. Vraćanje sata na zimsko računanje vremena je ujedno i prirodno računanje vremena. Svake poslednje nedelje u martu mesecu pomerimo sat u suprotnom smeru i koristimo to takozvano ukazno vreme. Ideja o uvođenju ukaznog vremena bazirana je na tome da u januaru sunce izlazi oko 08:00 sati a zalazi oko 16:00, dok u julu, kada je dan duži, sunce izlazi pre 05:00 sati a zalazi posle 21:00 sat. Sve svoje aktivnosti ljudi tokom cele godine započinju u isto vreme obično oko 7 sati dolazi do gubljenja skoro dva sata dnevnog svetla.

Džordž Vernom Hadson (1867 – 1946) je došao na ideju i osmislio da se izgubljeno vreme nadoknadi prostim pomeranjem sata. Dakle, zbog pomeranja sata popodne ljudi su imali više dnevnog svetla nego prepodne pa su svoje aktivnosti obavljali po danu puni sat duže i to im je donosilo razlog za sreću. Trgovački lanci i ugostitelji su ostvarivali bolji promet, rastao je broj sportskih aktivnosti, turizam je cvetao, manja potrošnja energije za osvetlenje, grejanje… Da se takav efekat ne bi gubio zimi kad sunce počne ranije da zalazi svuda je bilo do sada ustaljeno da se potom u zimskim mesecima sve vrati na prirodno, zimsko računanje vremena.

SJAJNO!

  dzordz vernom hadson, povecanje produktivnosti, racunanje vremena, sjajne vesti, top vesti, usteda energije, zimsko racunanje vremena