SJAJNE VESTI IZVEŠTAVAJU SA 60. MEĐUNARODNOG BEOGRADSKOJ SAJMA KNJIGA

Sinoć je u Hali II otvoren jubilarni 60-i po redu međunardoni beogradski sajam knjiga. Organizatori sajma su se potrudili da otvaranje upriliči jedan od svetski priznatih velikana kinematografije Emir Kusturica. Počasni gost ovogodišnjeg sajma knjiga je Rusija i u njeno ime, na ceremoniji otvaranja, govorila je Natalija Naročnicka.
Natalija je poznata našoj javnosti po tome što je u jeku NATO bombarodavanja 1999. godine stajala na beogradskim mostovima i dala svoj doprinos u „odbrani Srbije“. Ona je 2004. godine osnovala analitički Fond istorijske perspektive sa ciljem da se analiziraju međunarodni odnosi Rusije, kao i njenu ulogu u centralnoj Evropi. Četiri godine kasnije dobija poverenje vodećih ljudi i počinje da vodi Evropski institut za demokratiju i saradnju sa sedištem u Parizu.
Njen najznačajniji rad je Rusija i Rusi u svetskoj istoriji, a za nas i našu istoriju jako bitna serija knjiga o istorijskim vezama Rusije i Srbije koje je ona priredila. „Zlatnu medalju za zasluge“ od države Srbije dobila je 2013. godine.

Natalija je na samom početku pozdravila sve drage prijatelje i kolege i sa njima podelila radost: „Za nas, Ruse, je ove godine posebno radostan događaj, jer je Rusija počasni gost Beograda!“.
U svom izlaganju poseban akcenat je stavila na slovensku kulturu, u kojoj knjiga svakako zauzima posebno mesto.
Prvi put se na sajmu organizuje Festival slovenske knjige na kojem će biti predstavljeno preko 200 knjiga iz oblasti istorije, kulture i dela koja su namenjena najmlađima.
Takođe, rekla je da je njena domovina i Srbija i dalje zemlje koje čitaju, i da je naš zadatak pre svega da pomažemo proces međusobnog upoznavanja. Više ruskih knjiga treba da se prevodi na srpski, više srpskih autora treba da nađe put do srca ruskih čitalaca. Dodala je da Srbija i Rusija treba da čuvaju i uvećavaju neprocenjivo blago naše slovenske pravoslavne kulture, našu Bogom danu ćirilicu.

„Kulturni kod naših naroda, upijajući u sebe sva dostignuća savremenog naučno-tehničkog progresa, čuva našu samobitnost. Za Ruse i Srbe podjednako su draga imena Tolstoja, Dostojevskog, Puškina, Šolohova, kao i Petra Petrovića Njegoša, Branislava Nušića, Dobrice Ćosića, Ive Andrića. Neka se ovaj niz slavnih imena nikada ne prekine, neka se popunjava novim imenima! Možda ćete upravo na štandovima našeg sajma knjiga naći za sebe nove autore, nova dela koja će vam otkriti Rusiju.“ – rekla je Naročnickaja.

Kusturica se u svojoj besedi koju je nazvao „pismenim radom“, koja je uporedo prevođena na ruski jezik, obratio prisutnima sa veoma jasnim porukama i jednu od njih veoma naglasio: PISMENOST I OBRAZOVANJE!

„Biti pismen u prošlom veku značilo je biti uvažen! Gde god se pojavljivao pismeni čovek, bio je zapažen. U školi, bioskopu, na ulici, u pozorištu, na tramvajskoj stanici, u ciganmahali. Nije reč samo o gramatičkoj pismenosti, niti o prividu koji stvaraju savremeni autodidakti i izvođači informatičke revolucije. Kada bi neko za nekoga rekao: „On je pismen“, ili, „Ona je pismena“ kao da je glasno izrazio uvažavanje prema osobi nad kojom je lebdeo oblak, pokrivajući glavu kao veliku tajnu, ali i ništa manji zbir vrlina. Pismeni nije bio savršen, ali mu je to bila namera.“ – objasnio je Emir.

Uspeo je da na slikovite načine iskaže svoj stav, koji je veoma direktan. Praveći paralela između „selfi čoveka“ i klasičnog pismenog čoveka objasnio je svoj vid bunta i upozorio da je neophodno duhovno pročišćenje. On je bio kritičan prema stvarnosti i rekao da ga sajma knjiga pre podseća na spektakl sajma automobila, jer ljudi koji masovno dolaze sve manje čitaju knjige, a sve više je onih koji pišu. Govorio je dosta o ruskoj literaturi Dostojevskog, Tolstoja, Čehova, Bulgakova, a takođe pomenuo je i primere austrijskog pisca Tomasa Bernharda i američkog noveliste Džonatana Frenzena.

Na otvaranju ovog sajma prisustvovali su i ambasador Rusije Aleksandar Čepurin, Andreja Mladenović zamenik gradonačelnika Beograda kao i mnogo ličnosti iz javnog i kulturnog života. Primadona Jadranka Jovanović je otpevala pesmu „Što se bore misli moje“ (pisao knez Mihailo) a muziku je komponovao Kornelije Stanković.

SJAJNO!

  60 medjunarodni beogradski sajam knjiga, beograd, beogradski sajam knjiga, bestseleri, emir kusturica, knjige, medjunarodni beogradski sajam knjige, natalija narocnicka, romani, sajam knjiga, sjajne vesti, top vesti