SJAJNE VESTI O MILUTINU VELJKOVIĆU I PEĆINI SAMAR

Selo Kopajkošare je malo mesto šumovitih brda, udaljeno svega je 15 kilometara od Svrljiga ka Aleksincu. Pomislićete selo kao i svako drugo, ali nije tako. Ovo selo je prošlog veka tačnije 1969. godine, postalo poznato po podvigu speologa Milutina Veljkovića, koji se te godine upisao u Ginisovu knjigu rekorda.

Tih godina za Milutina i pećinu Samar znali su mnogi i u Jugoslaviji a i u svetu. Međutim vreme čini svoje, sve je pošlo u zaborav, pa se tako njegovog podviga sada sećaju samo njegovi najmiliji i poneki stanovnik njegovog sela Kopajkošari.

Milutin Veljković, koji je tada imao 34 godine, odlučio je da pokuša oboriti svetski rekord Francuza Anria Fiouta, tadašnjeg vlasnika rekorda, koji je 109 dana boravio sam pod zemljom. Uz pomoć sponzora obezbeđena su mu neophodna tehnička sredstva, radio veza, instrumenti za merenje temperature i vlage, obezbeđeni su mu lekovi i hrana, kao i šporet i plin, a sve to kako bi što duže mogao boraviti pod zemljom. Komunikaciju sa spoljašnjim svetom održavao je radio vezom.

I uspeo je speolog Milutin Veljković. Pod zemljom je boravio ravno 464 dana što je čak četiri puta više od tadašnjeg rekorda, upisao se u Ginisovu knjigu rekorda, proslavio sebe, svoje selo Kopajkošari i pećinu Samar koja je udaljena tri kilometra od poslednje seoske kuće. Milutin je o svom boravku u pećini Samar napisao i izdao knjigu Pod kamenim nebom, baziranu na dnevniku koji je vodio tokom svog samovanja.

Davne 1976. godine Milutin je otišao u Ameriku, gde i sada živi, a zanimljivo je da od odlaska pa sve do sada nikada nije došao u svoju zemlju Srbiju. U Srbiji živi njegov sin Aleksandar Veljković, koji je ponosan na podvig svoga oca. I sam je avanturista, voli da putuje, da uvek traži nešto novo pa je krajem oktobra 2006. godine bio i u pećini Samar u bajkerskom pohodu na Piljski vodopad.

Pećina Samar, koju je formirala Kopajska reka duga je preko 3 kilometra. Ponornica se uliva na jednom kraju pećine, koja se nalazi u netaknutoj prirodi, na obroncima planine Kalafat kod sela Kopajkošara, a izlazi na drugom kraju pećine praveći vodopad od oko 5 metara visine. Bogata je vodenim preprekama i lavirintima, sa jedinstvenim prirodnim kamenim mostom. Njegov luk se nadvija nad izlazom pećine u visini od 15 metara i u širini od 25 metara. Glavni kanal pećine je tunelskog tipa i izgleda kao kanjon na pojedinim mestima, a obiluje virovima i kaskadama, pa se ne preporučuje samostalan obilazak pećine upravo zbog brojnih vodenih prepreka i lavirinata. Tu je pronađena i do sada najbolje očuvana lobanja pećinskog lava, ali i ostaci pećinskog medveda i kabaloidnog konja.

Od 1955. godine pećinski sistem Samar je zaštićen Rešenjem Zavoda za zaštitu prirode.

Naporima meštana i Opštine Svrljig urađen je put do pećine. Betonirana je staza i plato i napravljene su stepenice do ulaza, postavljene su klupe sa stolovima, uređena je česma i postavljene table. Ne odustaju ovi vredni ljudi da otrgnu i selo i svoju pećinu Samar od zaborava, žele da urede prostor oko pećine i samu pećinu, da bi bila što pristupačniji posetiocima. Priprema se i spomen muzej u Kopajkošari.

Osim pećine Samar i pećinskog sistema Jezava tu se može uživati i u razgledanju pećinskog kamenog mosta, pa tu je ponirući potok, koji se pojavljuje na svetlosti dana u samom selu, a na drugom kraju pećine kao prelep vodopad. Svakako tu su i stare vodenice, izvori pitke vode …

Mnogo je razloga da se upustite u avanturu i dođete u selo Kopajkošare. Ovde će te moći uživati u onome što je priroda podarila ovom skromnom selu.

SJAJNO!

  ginisova knjiga rekorda, kopajkosare, milutin veljkovic, pecina samar, podvig, sjajne vesti, speolog, svrljig, top vesti