SJAJNE VESTI IZ BORA

Davne 1933. godine izgrađena je zgrada u kojoj je prvo bilo infektivno odelenje, zatim dnevna bolnica i apoteka, pa je to zdanje razdvojeno na Psihijatriju (koja do sada nije bila renovirana) i Neurologiju. Ovih dana je završeno dugo očekivano renoviranje Odelenja Psihijatrije pa će pacijenti koji su bili privremeno smešteni na Neurologiji uskoro će biti vraćeni u sada renovirane prostorije.
Prošle godine Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je za renoviranje Opšte bolnice u Boru odredilo 12 miliona dinara. Od tog novca za prvi deo projekta je krajem prošle godine odobreno 4,5 miliona dinara koje je utrošeno na renoviranje Psihijatrije i Odelenja Ortopedije. Oko 2 miliona dinara urošeno je za zamenu pločica, krečenje svih prostorija i renoviranje sanitarnih čvora.

Opšta Bolnica BOR planira izgradnju palijativne nege koju nema većina Opštih Bolnica u Srbiji.

Istorijat OB Bor:

Bolnica se pominje u Boru 1922. godine, ali je poznato da je i ranije postojala zgrada, koja je služila kao bolnica, mada se ne može govoriti o godini, pošto nema podataka. Pomenuta bolnica nalazila se u zgradi (koja je srušena) i nalazila se izmeću današnjih ulica Ivo Lola Ribar i Vojske Jugoslavije, pored nekadašnje Kasine (danas jedna od zgrada Rudarsko-metalurškog fakulteta). Imala je internističko i hirurško odeljenje.
Kako u svojim materijalima: „Istorija razvoja zdravstvene službe na teritoriji opštine Bor do 31. 12. 1972. godine” navodi dr Mirko Dimitrijević: „1923. ili 1924. godine u blizini bolnice dozidane su zgrade za ordinacije, apoteku, kuhinju, a kasnije i za previjalište.” Zvanično, bolnica je pripadala Bratinskoj blagajni rudarskih preduzeća (socijalno osiguranje).
Izgradnja nove bolnice počinje u proleće 1933. godine, na prostoru. gde se i danas nalazi. 11. 08. 1934. godine nova bolnica je svečano otvorena i predata Bratinskoj blagajni. Izgradnja nove bolnice stajala je 2,5 miliona dinara, a troškove je snosilo Francusko društvo Borskih rudnika i glavna Bratinska blagajna. Otvaranju nove bolnice prisustvovali su: dr Ulmanski, ministar šuma i rudnika, Aranđel Stojanović, izaslanik ministra za javno zdravlje, Stanimir Marković, potpredsednik iz Zaječara, dr Maksimilijan Dimitrijević- Arer, predsednik Glavne Bratinske blagajne, dr Milenković, šef lekara Glavne Bratinske blagajne, Nikola Stojković, narodni poslanik, dr Gramber, predstavnik Francuskog društva, Borskih rudnika, dr Piala, direktor Borskih rudnika, kao i sveštenici: Stanko Ćirković (pravoslavni) i Žan de Mata (katolički) koji su obavili osvećenje.
Nova bolnica je imala internističko i hirurško odeljenje, sa ukupno 50 postelja i korisnu površinu od 13.500 metara kvadratnih. Nova bolnica u Boru – Arhivska građa, sveska XV, biblioteka časopisa „Bakar”, izdavačke delatnosti i istorijskih istraživanja RTB BOR, Bor, 1978. godine.

Povodom otvaranja nove bolnice u jednom beogradskom listu objavljena je sledeća vest („Politika”):

„… Na zapadnom delu varošice, koji dominira celom okolinom, podignuta je lepa dvospratna zgrada bolnice po ugledu na najmodernije tekovine sanitetske struke. Ova
bolnica ni malo ne zaostaje za najboljim privatnim sanatorijumima u državi. Na prvom mestu pada u oči uzoran red i čistoća, što je razumljivo, kada se uzme u obzir da su zidovi skoro svih prostorija popločani majolikom. U suterenu nalaze se razni aparati, kao rentgen, kvarc, dezinfekcioni itd. Na prvom spratu nalazi se hirurško odeljenje, u kome je smešten uzorno uređen operacioni sto … Pored svakog kreveta nalaze se starter-zvonce za dežurnog lekara. Svega ima 50 kreveta. U svim sobama nalaze se peći za centralno grejanje. Iz suterena diže se električna dizalica za hranu… Pored bolnice sagrađena je bolnička kapela, u izgradnji su još dve zgrade: ambulanta sa apotekom i stanovi za lekare.“

Pri hirurškom odeljenju bile su posebne sobe za porodilje. U to vreme bolnica ima tri lekara (dr Georgije Pedanov, dr Mihajlo Petrović i dr Vladimir Maljnik), devet
medicinskih sestara, laboranata i bolničara, kao i priučeno pomoćno osoblje i po jednu časnu sestru na svakom odeljenju. Za vreme okupacije bolnica ima hirurško, interno i zarazno odeljenje, a u krugu bolnice podignuta je drvena baraka, gde je bilo smešteno odeljenje za decu (zvanično, dečije odeljenje je otvoreno 1953. godine). Organizacija rada i radna disciplina u bolnici regulisana je naredbama upravnika bolnice, preko Knjige naredbi (nalazi se u arhivi Medicinskog centra).
Oko četrdesetih godina izgrađena je zgrada, preko puta bolnice, za smeštaj časnih sestara, koje su radile u bolnici. Danas je tu Služba transfuzije krvi. Posle oslobođenja izgrađeno je više zgrada pored stare (prve) bolničke zgrade: Novi deo bolnice u koji su smešteni: hirurško, ortopedsko odeljenje, sa hirurškim
salama, deo rentgen kabineta i deo biohemijske laboratorije (1967.god.). 1966. godine izgrađena je zgrada, u kojoj je danas očno odeljenje i odeljenje za bolesti
uha, grla i nosa. Takođe je izgrađena zgrada, u kojoj se danas nalaze: ginekološko- akušersko odeljenje, dečje odeljenje, neurohirurško odeljenje, biblioteka i sala.
25. maja 1985. godine svečano je otvoren novi objekat Doma zdravlja, sagrađen samodoprinosom radnika i građana Bora.
Novi objekat je sagrađen van svih do sada građenih objekata za zdravstvo, nalazi se van aerozagađenja i u njemu su locirane sve zdravstvene službe (sem neurohirurgije), osim stacionarnog dela, na jednom mestu, čime je omogućeno jednostavnije ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu.

SJAJNO!

  bor, ministarstvo zdravlja, neurohirurgija, neurologija, opsta bolnica bor, ortopedija, palijativna nega, psihijatrija, rekonstrukcija, renoviranje, sjajne vesti, top vesti