SJAJNE VESTI
FB BLOG: Katarina Mitić

Datum 16. februar 2016. godine, vreme 22:09h

Kao što znate, ustala sam s prvim petlovima u Zagrebu, gde me je bivša žena mog bivšeg muža odvezla na kolodvor, da vatam vozove za dublje u Evropu. Ženska deca su otišla na bus za Beograd. Muško dete nigde nije ni mrdalo. Najpametnije. Razdaljinu od 73km su prilično iskomplikovali, ali sve je to prošlo – foto se(xe)šn ste videli. Na jednom kapućinu, integralnoj kifli sa budjolom, zelenom salatom i sirom, banani i pola čokolade čitav dan. Do večeras. Tako sam htela. Zbog polupansiona. Prvo da vam kazem da je u hotelu toplije nego u Obrenovcu, gde toplu vodu iz TENT-a sateruju u radijatore jer ne smeju da je ispuste u Savu da se ne pregreje. E, ovde ključa. Penzionerka, šorts i tihotapke sa soknama za dede, a cicane haljine i kroksice za babe. Što se ostalih rekreacijskih rekvizita tiče, nekom štap, nekom hodalica, nema pravila. Proširene vene, flastere protiv reume i magnete svi imaju. Temperatura vode u bazenima je 32, a vazduh je 28. Što kaže Valter: vazduh trepti ko da zemlja gori. D’ umreš. Malo sam plivala, ali sam se toliko znojila da sam morala da odustanem. A i bilo je plitko. Deca su vrištala, prskala se, a kad se posvadjaju plakali su, davili jedni druge…sreća pa sam bila tu da intervenišem, jer roditelji nisu. Otišli su da se na miru seksaju. Posle sam videla da postoje i bazeni za odrasle, pa mi je laknulo. A i deci. Mogli su bez blama da nastave da pišaju i da se biju. U bazenima za odrasle puštaju ono što imitira struju, pa možeš da radiš rukama i nogama a da plivaš u mestu. Koga to može da raduje, ne znam. Ja sam pop….gledam okolo, sve ista ekipa. Ni tamo ni ovamo, mlatimo i gledamo.se. Prilično neprijatno. Ako se nekome nasmeješ, možeš da ga ometeš, da izgubi ritam i da završi zakucan za ivicu bazena. Ovi stariji mogu i da se udave. Ali su zato ovi okretniji napravili zezanje – udju s druge strane, pa se puste niz struju. Lete kao niz tobogan. Malo jauču u prolazu, ali ne odustaju – izadju, obidju oko bazena, pa opet. Reko’ ajde i ja da promenim, pa u djakuzi. Ima dva, ogromna. U jednom voda uveliko brboće, a u drugom površina kao staklo, mesta se tek popunjavaju. Sa’će. Sedimo tako potopljeni, voda nam do brade. Osim ženama sa ogromnim grudima. One ne mogu da se potope, nego im te grudi plutaju, kao police. Setih se da se za grudi govorilo „baloni“- skroz na mestu. Pored mene neki deda, kao džin. Velika glava, velike i njemu grudi…legao, naslonio glavu na ivicu, ne mrda. Ili je umro ili je zaspao.osluškujem dal’ hrče. Brbotanja ni od korova. Munem malo dedu nogon, on se trže, ja se kao izvinim. Dobro je, živ je. I dalje ništa. Neki se prave da im je svejedno – kao baš je super i ovako, ne mora hidromasaža. Da sedimo ko retardirani u vreloj vodi i da se gledamo. Neko zagleda ruke, neko gleda sebi u bradu, neko se zapiljio u daljinu…eye contact ništa. A glava da izgori. Kao u zimskim baštama ispod one infra red grejalice. Taman da odustanem, kad poče. Udara sa svih strana. Ispod dupeta šprica neka ladna voda, oštri mlazovi kao bičevi šaketaju po bokovima, niz butine, udara u bubrege, medju lopatice. Pomislim: ako je neko imao kamen, krenuo mu je. Čekam da zakukaju, ali ništa. Svi ozbiljni, malo se meškolje, stisli zube šta li. Mislim se: izdržaćeš i ti Katarina…eto ti terme, jebale te one. A nikad kraja…ovima s velikim grudima grotlo ispod brade, .kao da se obrušava vodopad, pa se odbija i poliva ih po licu. Pogledam kod mene – ništa. Lice suvo, glava gori. Krenem uz stepenice, a jedna kaže: Hoćete u saunu? Ne pada mi na pamet, da sam htela da riknem, mogla sam i ovde. Tako je prošao prvi dan. Voda me je urnisala, vino dotuklo. Laku noc

Jutro:
Po mojoj proceni, verovatnoća da se ovde pojavi frajer bila je ravna nuli. Naravno, pogrešila sam. Dodje, sede za susedni sto, visok, zgodan, sve u šerpa-plavom džemperu, s nehajno smotanim kariranim šalom. Laptop baci na susednu stolicu. Klimnu glavom, ja promrmljah good morning. Mislim se: prijatelju, ovde ima bar 400 stepeni, skinućeš ti taj šal brže nego što si ga stavio. Sigurno i džemper. Ode po doručak. Ja sam već krenula da se borim s mojim doručkom za sumo rvače i bacače kugle…sve u majici bez rukava, povremeno se hladeći salvetom. Vraća se i nosi dve poluprazne činijice. U jednoj voćna salata, u drugoj musli s voćnim jogurtom od jagode. Pogleda u moj tanjir…jednom, dvaput…a meni neprijatnooooooo, obli me rumenilo kao da imam firciger. Da li mi se čini ili se čovek smeška?! Nasmešim se polu-kiselo, gurnem tanjir u stranu i kažem: for my grandma Šta mi bi, ne znam…kud ne rekoh za muža, brata…pa moja baba je bila devetsto treće godište, stvarno je malo verovatno da je sa mnom u banji u 113-oj godini. On se i dalje smeška i kaže: enjoy your meal. Ma j…g….mislim se enjoy ga ti sad kad mi presede. Zahvalim, vratim onaj tanjir i nastavim da žvaćem, sve kao ne dižući pogled. On je gledao u telefon, smotao ono malo ptičije hrane, zgrabio lap top, klimnuo glavom, rekao see you i odjurio. Nadam se susretu u gym-u večeras, pa da vidimo ko diže više. Jer kakav na jelu takav na delu.

SJAJNO!

  dorucak, fb blog, frajer, katarina mitic, sauna, serpa plavi dzemper, sjajne vesti, top vesti