SJAJNE VESTI NA IZLOŽBI: „PUPIN – OD FIZIČKE DO DUHOVNE REALNOSTI“

Velika dela naučno-istraživačkog rada našeg proslavljenog naučnika Mihajla Pupina, pronalazača i profesora na Univerzitetu Kolumbija svima su nam dobro poznata. Počev od pronalaska električnog strujnog kola, preko sekundarne rentgenske radijacije, brzog metoda rentgenskog snimanja, pa do prenosa telegrafskog i telefonskog signala putem žica i otkrića tzv. Pupinovih kalemova, Mihajlo Pupin je bio izuzetno privržen svojoj zemlji i poštovalac svog porekla. O tome najbolje govori i činjenica da je po odlasku iz svog rodnog Idvora u Ameriku dodao svom prezimenu reč „Idvorski“. Upravo ta privrženost Srbiji je inspirisala autorke izložbe Aleksandru Ninković Tašić i dr Dušicu Bojić da predstave još jedno lice našeg naučnika pod nazivom „Pupin – od fizičke do duhovne realnosti“.

Idvor se nalazi se na 13 kilometara od Kovačice. Selo je izgrađseno na dodirnoj zoni lesne terase i aluvijalne ravni Tamiša. Prostor lesne terase je oduvek pružao dobre uslove za uzgoj različitih vrsta ratarskih kultura, pre svega žita i industrijskog bilja, dok aluvijalna ravan sa svojom močvarnom, slatinskom i livadskom vegetacijom predstavlja mesto za lov, ribolov i uzgoj stoke. Idvor se nalazi na tri kilometra udaljenosti od Tamiša. Zbog svog položaja izmešten je od glavnog magistralnog puta Beograd-Zrenjanin-Kikinda, ali je sa njime spojen novoizgrađenom saobraćajnom petljom. (Izvor: Vikipedija)

Naime, Istorijski muzej Srbije na Trgu Nikole Pašića 11 U Beogradu otvorio je od 25. septembra 2015. godine izložbu posvećenu Mihajlu Idvorskom Pupinu. Sve to povodom stogodišnjice od kada je prijavio svojih sedam patenata i osamdeset godina od njegove smrti, a što je razlog proglašenja 2015. godine godinom Mihajla Pupina od strane UNESKO.
Ova izložba predstavlja sveobuhvatni interaktivni pogled na stvaralaštvo Pupina, njegov naučni rad, profesorski rad i njegov doprinos razvoju naučnih institucija u Americi, njegov književni rad, politički doprinos i ljubav prema otadžbini. Tako autorka izložbe Aleksandra Ninković Tašić objašnjava da je Mihajlo tokom Prvog svetskog rata podigao kredit za pomoć srpskoj vojsci, a na upozorenje o riziku koji preuzima odgovarao: ako Srbija propadne, nek propadnem i ja. Ona govori o tome kako je kod američkog predsednika Vudra Vilsona urgirao da deo Vojvodine ostane u Srbiji.
Po prvi put će građanima biti predstavljen najveći Pupinov umetnički legat i njegova lična biblioteka. Predstavljeno i je u puno materijala iz, do sada, nepoznatog arhiva kao što su arhiv FBI, Arhiv grada Pančeva, Jugoslavije i Zavičajnog kompleksa u Idvoru. Svojim zbirkama Pupinovog nasleđa ovu izložbu su upotpunili i PTT muzej, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, biblioteka srpske patrijaršije i mnogi drugi.
Takođe po prvi put u muzeologiji će posetiocima biti date na korišćenje AR naočare, a visokotehnološke instalacije u prostoru muzeja će se aktivirate samim vašim prisustvom i odvesti zvukom i slikom u vreme ovog velikana.

Izložba je organizovana pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije uz podršku privatne kompanije „Nelt“ i „Telekom Srbija“ ad. Prvobitno je bilo predviđeno da izložba traje do 20. februara, ali zbog velikog interesovanja građana produžena je do kraja juna.
Svakodnevno se rekordi posećenosti muzeja obaraju. Zato budite i vi deo ovog sjajnog i po mnogo čemu jedinstvenog događaja.

Sjajno!

  aleksandra ninkovic tasic, amerika, beograd, dusica bojic, idvor, istorijski muzej srbije, mihajlo pupin, sjajne vesti, top vesti