SJAJNE VESTI O RAZVOJU VERBALNE KOMUNIKACIJE KOD BEBA

Težnja za komunikacijom javlja se kod beba još pre nego što dođu na ovaj svet. Beba u maminom stomaku pravi nagle okrete, ako je iritira neki zvuk ona mrda nogama, srce počinje ubrzano da joj kuca kada čuje glas svoje mame. Sve ove reakcije dokazuju da beba još pre rođenja želi da ostvari komunikaciju sa svetom koji postoji izvan majčine utrobe. Međutim, tek nakon dolaska na svet novorođenčad počinju da razvijaju verbalne veštine i da glasom izražavaju svoja osećanja, želje i strahove.
Već nekoliko trenutaka nakon rođenja kod beba se javlja instiktivna reakcija na potpuno nepoznato okruženje u kome se našla, na svetlost i nove zvukove koje čuje, izražena u snažnom plaču. Samo par sati kasnije, beba već koristi plač kako bi majci dala do znanja da je gladna, uplašena, ali i da želi da bude mažena. Jako joj prija nežna priča ili pevušenje majke, čiji glas već tada može bez greške da prepozna među milionima drugih.
Nakon adaptacije na novu sredinu, svega mesec dana po rođenju, beba je u stanju da svoja osećanja iskaže verbalno. Novorođenče je tada već naučilo kako majka ili neka druga osoba iz neposrednog okruženja reaguju kada se oglasi, pa ukoliko je gladno, uplašeno, ljuto ili ga nešto boli, ono kroz plač poziva u pomoć. Kada je sito, srećno, kada se oseća sigurno i zadovoljno, novorođenče se smeje i guguče.
Bebe od 6 meseci pa sve dok ne napune godinu, postepeno počinju da upotrebljavaju raznovrsne zvukove i mimiku i reaguju kada neko izgovori njihovo ime. Na maženje i nežno osmehivanje one uzvraćaju smehom i gukanjem, ispuštaju glasove različitih tonaliteta kao prve složenije oblike svog verbalnog komuniciranja sa drugim osobama. Do prvog rođendana gotovo svaka beba sasvim jasno izgovara za nju dve najznačajnije reči: „mama“ i „tata“. Pored toga, potpuno razume kada je oslovite imenom ili kada je pozovete da jede.
Nakon prvog rođendana većina beba već ima svoj mali fond reči i iz dana u dan ga proširuje. Prilikom izgovaranja reči uočljivo je i prisustvo adekvatne gestikulacije i mimike. Kada nešto žele bebe pokazuju prstom u tom pravcu, a reči koje su naučile izgovaraju sve jasnije.
Ukoliko beba koja je napunila 18 meseci života ne upotrebljava govor i ne pokazuje znake interakcije sa okruženjem, onda je to alarm za roditelje da se obrate lekaru. Uzroci mogu biti različiti.

Oštećen sluh bebe – kod beba koje imaju oštećenje sluha problem je u tome što ne mogu dobro ili uopšte da čuju reči koje im se upućuju, pa samim tim ne mogu ni da ih ponavljaju.

Nedostatak verbalne komunikacije roditelja sa bebom najčešći je u brojnijim porodicama, a za posledicu ima kašnjenje u razvoju verbalnih sposobnosti bebe.

Nedovoljno emocija – bebi su potrebne emotivne reakcije roditelja, odnosno puno ljubavi, pažnje i maženja. Jedino tako će se osećati sigurnom, što će joj svakako pomoći u razvoju govornih veština.

Poteškoće u mentalnom napredovanju koje, osim u govoru, ometaju i druge aspekte normalnog razvoja bebe.

Međutim, važno je da roditelji budu svesni toga da su sve bebe različite, pa se kod nekih verbalne sposobnosti razvijaju ranije, a kod drugih kasnije. Neke bebe su po prirodni lenjivci, pa pričaju samo ako baš moraju, a nekima je potreban mali podsticaj. U najvećem broju slučajeva pravi razlozi za zabrinutost ne postoje.

foto: pixabay.com

SJAJNO!

  komunikacija, novorodjence, razvoj beba, sjajne vesti, top vesti, verbalne vestine