SJAJNE VESTI O ISTORIJI ŠTAMNARSTVA U SRBIJI

Godina je 1537. Srpsko Carstvo ne postoji, od Kosovskog boja je prošlo bezmalo vek i po, Smederevo i Beograd su takođe pali u turske ruke, a do vaspostavljanja Pećske Patrijaršije pod Patrijarhom Makarijem Sokolovićem ostalo je još dvadeset godina.
Te godine u selu Vrutci nadomak Užica u manastiru Rujan posvećenom Svetom Georgiju odštampana je prva knjiga na teritoriji Srbije. Naravno, ta je knjiga bila Jevanđelje, danas znana kao „Rujansko Četvorojevanđelje“.
Tokovima vremena izgubio se istorijat tog Četvorojevanđelja tako da o njemu znamo samo iz zapisa sa zadnje korice knjige koje je ostavio rujanski monah Teodosije koji je i štampao knjigu. Taj nam zapis govori o tome gde je i kada štampana knjiga kao i ko ju je štampao.

Danas u Srbiji ne postoji primerak ove knjige od vanrednog kulturno-istorijskog ali i umetničkog značaja za našu zemlju.

Jedini beogradski primerak je uništen kada su nacisti 06. aprila 1941. godine bombardovali, između ostalog i Narodnu biblioteku. Jedan primerak je Vuk Karadžić poklonio Šafariku i on se danas čuva u Pragu, a jedan primerak se čuva u Rusiji.
Rujansko Četvorojevanđelje ima 300 stranica dimenzija 21×29 cm sa po dvadeset naštampanih redova po stranici. Hartija na kojoj je štampana je venecijanska o čemu svedoči kardinalski šešir kao vodeni žig. Korišćena su drvena slova izrađena neadekvatnim alatom tako da nisu sva slova bila istih dimenzija i nisu bila ni propisanih dimenzija. Takođe, nije otisak na svakoj stranici isti što ide u prilog tezi da je na samom procesu štampe radilo više ljudi.
Poreklo hartije ni malo ne čudi ako se uzme u obzir da je samo nekoliko godina nakon što je stvorena presa za štampu samo u Italiji postojalo desetak štamparija od kojih su dve bile srpske, u Veneciji. Jedna je pripadala braći Đurđu i teodoru Ljubaviću, a druga podgoričaninu Božidaru Vukoviću. Smatra se da je monah Teodosije prošao obuku u jednoj od ove dve štamparije budući da kvalitet otiska odaje osobu kojoj proces štampe nije nepoznanica.

Inače, štamparija manastira Rujan jeste prva na teritoriji Srbije ali ne i u regionu. Prva štamparija na Balkanu je ovorena na cetinjskom Obodu dok je Crna Gora bila pod vladarom Đurđem Crnojevićem. U obodskoj štampariji štampana je i prva knjiga na ćirilici, Cetinjski Oktoih (Osmoglasnik). Ova štamparija je bila osnov po kojoj su ustanovljavane i ostale. Od značaja je pomenuti da je u užičkom kraju radila još jedna štamparija a da je najpoznatija, posle obodske bila u okolini današnjeg Goražda. Obodska štamparija je kasnije pretopljena za topove a rujanska je nastradala u napadima Turaka na manastir. Ni jedna od prvih štramparija našeg regiona nije sačuvana, ali su sačuvana dela štampana na njima kao dokaz njihove aktivnosti.

Za sada se svi primerci čuvaju u pomenutim državama, a inicijative da se jedan od dva originala vrate do sada nisu bile uspešne. Da se ovo nacionalno blago vrati u domovinu još 2005. godine zalagao se tadašnji episkop žički Hrizostoma, ali inicijativa nije imala podršku države.

Nadamo se da će se bar jedna primerak vratiti u Srbiju i tako ojačati nacionalna blaga.

  jevandjelje, manastir rujan, prva stampana knjiga, rujansko jevandjelje, sjajne vesti, top vesti