Tihamer Kiss – KUM – INTERVJU

SJAJNE VESTI – INTERVJU – TIHAMER KISS – KUM

Tihamer Kiss rođen je 1982 godine, pevanjem se bavi od svoje 16. Dolazi iz muzičke porodice, majka mu je pevala u horu, a rođeni brat mu je operski pevač u Budimpešti. Pevao je u rokoperi “Razapet” u Slovačkoj i Mađarskoj. Radio je sa grupama Morming dew band, Totalkar iz Mađarske, a trenutno radi sa grupom Sveti gral iz Novog Bečeja. Prošle godine je počeo da peva u grupi Kum. Grupa KUM počela je sa radom 21. Januara 1986, do kraja iste godine izmenila nekoliko članova i onda se ustalila sledeća postava: Siniša Pasić (lead guitar, vokal), Arpad Balaž (klavijature), Cvetičanin Milan – Meca (bubnjevi), Bjelanović Goran – Praki (vokal), Tepavac Goran – Krele (bas), Radujko Dragan – Rus (gitara). Iza ove postave su Gitarijada, SKC, Spens i još mnogo svirki. Objavili su singl 1990. za Jugoton. Danas Siniša Pašić zatvara epohu ove postave i sa Tihamer Kiss (vokal), Mihajlo Buter (klavijature), Milan Cvetićanin Meca (bubanj) i Đokić Zoran Đole (bas) kreće u nove pobede.

Tihamer Kiss: „Danas je lako biti muzičar, ali je srce prazno“

I – Umetnost vs. šund

– Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
– Lako je biti virtouz, ali skidanjem pesama ne možete formirati sebe kao vrsnog instrumentalistu, jer je za to potrebno mnogo više od tehnike. Kao vokalni solista sebe postavljam u ulogu instrumentaliste i smatram da bih za dva meseca bilo koji instrument naučio da sviram uz pomoć današnje tehnike i računara.

– Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
– Nabeđeni muzičari su oduvek postojali, ali era kompjutera im je dala krila, pa je danas lako biti muzičar, ali je srce prazno. A šund je postojao samo je danas napredniji i više ga ima, jer svi misle da je biti muzičar = površno znati svirati, a ostalo će uraditi kompjuter. E to nije tačno.

II – Analogno vs. digitalno

– Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
– Odrastao sam uz muziku sa ploča i kaseta tako da danas mogu da kazem sledeće:

“Danas lakše dolazimo do tražene numere, ali pucketanje ploče je ostalo ono nezamenljivo u slušanju muzike -analogno je analogno!”

– Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
– U proizvonji pesme mislim da digitalno ima prednost jer je lakše je za obradu, a to je prednost koja smanjuje vreme provedeno u studiju, a samim tim i novčana sredstva koja je potrebno uložiti u sudio.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

– Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja „dobrih“ muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
– Danas svako može da peva, to jest svako može da ima snimak gde se čuje njegovo pevanje, ali to pevanje u 80% slučajeva nije izvodljivo uživo, jer se danas svaki falš ton može popraviti jednim klikom. Živa svirka i pevanje uživo je po meni jedini pravi reper kako ko peva.

– Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
– Danas se bez računara ne može. U svim segmentima i sferama muzike računar je neophodan, ukoliko želis napredak. Tako je i u muzici. Sasvim pristojan snimak se može napraviti sedeći u sobi igrajući se sa računarom. Ipak zna se šta je ozbiljno snimanje, muzički studio je studio. Na računaru je lakše, ali je u studiju jednostavno bolje, još uvek pamtim trakaše, vraćaj se ukoliko si otpevao falš i na kraju si to ti otpevao, nije veštački.

IV – Sviranje vs. programiranje

– Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
– Elektronska muzika za mene nije muzika. Prihvatam da je to nekakav muzički eksperiment koji može svako da radi i da uz pomoć računara stvara svakakve zvuke. Kada te zvuke ubaciš u neku numeru, neko će to konzumirati i misliti da tako treba i da je kompozitor ili aranžer baš tako i želeo. Za mene je to „smešna muzika“.

– Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte „običan“ slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji „otkucan“ na tastaturi računara?
– Kompjuter danas menja svet. Svuda je umesto čoveka, negde više negde manje. U muzici je takođe danas jako bitan segment, mada se u ovoj umetnosti na žalost to i oseti, jer je muzika izgubila dušu.

V – Nosač zvuka vs. youtube

– Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
– Internet je sam po sebi pomerio svet, pa je samim tim uticao i na muziku. Muzika se danas sluša preko interneta više nego što se odlazi na žive svirke, a po meni je to površno, jer su žive svirke nezamenljive i sastavni deo života.

– Da li je „youtube“ publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
– Slušanje muzike preko YouTube je danas normalna stvar, samo što nemaš isti osećaj kao kada odeš na svirku i kada te ponese zvuk, decibeli i publika, tada adrenalin proradi.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

– Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
– Reklamiranje je vrlo bitna stavka, a to je po meni danas jedna vrsta nauke. Mnogo se istražuje kako, na koji način plasirati neki proizvod, a to se takođe odnosi i na reklamiranje nastupa bendova. Smatram da je jako bitno doći do publike preciznom i pravovremenom informacijom, bilo da je ona u štampanom ili elektronskom obliku.

– Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
– Po nekoj mojoj statistici između 40 i 50 % ljudi ne dođe na reklamiranu manifestaciju, a prijavili su dolazak. Čak i kada se gađa samo ciljna grupa procenat ljudi koji ne dođe na koncert je preko 40%.

VII – Borba za RnR

– Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?
– Bend je aktivan vise nego ikada. Četiri probe nedeljno, skidanje pesama, aranžiranje naših novih numera, pa i sami nastupi nas čine vrlo vrlo aktivnim. Bend je u novom sastavu, ja sam jedan od novih članova i uživam u radu benda. Volim način na koji se radi u bendu, trudimo se da funkcionisemo kao jedno preduzeće, koje treba da lansira svoj proizvod do potrošača u skladu sa današnjim vremenom. Tako treba da rade svi bendovi, da znaju šta hoće, da imaju viziju i naravno da uživaju u tome sto rade, jer to je Rock’n Roll.