SJAJNE VESTI & AGROKLUB

Braća Zoran i Boris Gvozdenović iz Kragujevca eksperimentalno su zasadili borovnice po sistemu hidroponije. Gajenja borovnice u Šumadiji na ovaj način nije do sada bilo, ali se Gvozdenovići nadaju da će u budućnosti hidroponija zbog niza prednosti biti primarna.
Pored toga, borovnica se u ovom delu Srbije do sada nije sadila. Njihov zasad, čija je površina oko jednog hektara, nalazi se u selu Lužnice, na pola puta između Topole i Kragujevca.

Šta je potrebno za hidroponiju?

Gvozdenovići su za sada verovatno jedini odgajivači na ovim prostorima koji su visokožbunastu borovnicu zasadili u plastične vreće. Karakteristično je što biljka nema nikakvog dodira sa zemljom. Vreća zapremine oko 22 litra zadrži treset i pregorelu borovu piljevinu u jednakom odnosu.

„Vreće su na klasičnoj parceli, u zemlji. Ali mi u vreći kontrolišemo uslove koji su najpogodniji za razvoj borovnice. Unutra su kiseli treset koji njoj odgovara, čiji je PH 3.5 i borovu piljevinu. Piljevina je pregorela i stara je dvadesetak godina. Ta mešavina je u srazmeri pola-pola. Tako smo dobili ambijent koji odgovara biljci, te je PH u vreći oko 4.5″ – kaže Boris Gvozdenović.

Kontrola uslova u vreći umesto u zemlji

Do svake vreće je napravljen sistem zalivanja kap po kap, i preko tog sistema dolazi i prihrana za američku visokožbunastu borovnicu. Ove sezone rod je bio ograničen, ali u punom rodu očekuju prinos od pet kilograma po biljci. Gvozdenovići su se na ovakav način sadnje odlučili da bi se razlikovali od drugih, ali i da bi imali bolju kontrolu nad biljkom.

„To znači da imamo veću kontrolu biljke, znamo na vreme koliko joj treba hrane i ima manje korova, tako da je fizički rad sveden na minimum. Pošto smo obojica gradska deca i nikada nismo imali dodira sa selom, nismo ni navikli na teške uslove rada. To je još jedan razlog zbog koga smo se odlučili na ovaj način sadnje, da bismo mogli popodne, tek kad se završi radno vreme u firmama, u kojima radimo, da se posvetimo našem zasadu“ – kaže Gvozdenović.

Na parceli u Lužnicama braća blizanci imaju 2.000 sadnica. Na jesen planiraju novi zasad od još 500. Obojica su ekonomisti po struci koji su zaposleni u firmama, i na svoje imanje dolaze posle radnog vremena. Ukoliko procene da od borovnica može da se živi, možda će i razmisliti da se presele iz grada u selo.

Koliki je razmak i prored?

Borisov brat Zoran kaže da je ovakav sistem gajenja borovnice, čije su sadnice uvezli iz Holandije, daleko lakši i jednostavniji. Razmak između vreća je 1,4 metra, a prored je 2,8 metara. Ukoliko se neka biljka razboli, jednostavno je izmeste iz plodoreda. Obolelu biljku leče u nekoj vrsti „karantina“ i ukoliko se oporavi vraćaju je na mesto.

Sledeće godine u Šumadiji 35.000 sadnica

Trenutno u Šumadiji ima ukupno šest zasada na pet hektara, ali ima još zainteresovanih odgajivača koji bi se oprobali u ovom poslu. Trenutna cena borovnice na tržištu je od 4 do 5 evra po kilogramu. Sledeće godine u centralnoj Šumadiji očekuje se da će biti zasađeno 35.000 sadnica borovnice. Reč je o novih osam zasada na oko 7 hektara.

Foto: bnenkovic
Autor: Biljana Nenković

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!

  agroklub, boris gvozdenovic, borovnica, hidroponija, kap po kap, kragujevac, sjajne vesti, top vesti, zoran gvozdenovic