SJAJNE VESTI O KRSTOVDANU

Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti! Ovo je izreka koja se od davnina prenosi sa kolena na koleno.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Krstovdan ili Vozdviženje Časnog krsta. Na današnji dan, 11. po starom, odnosno 27. septembar po novom kalendaru, praznuju se dva događaja u vezi sa Časnim Krstom Hristovim. Prvi je pronalazak Časnog Krsta na Golgoti, a drugi događaj je povratak Časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim.

Krstovdan je ustanovljen godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji koji je održan 326. godine. To je bilo u vreme cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom (313. godine) priznao hrišćanstvo kao zvaničnu veroispovest. Tačnije ovaj dan se slavi još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi.

NA KRSTOVDAN SE STROGO POSTI

Za vernike pravoslavne crkve ovaj dan je veoma bitan. Danas se posti na hlebu i vodi, a hrana životinjskog porekla se ne konzumira. Ljudi smo od krvi i mesa i normalno je da imamo loše strane. Živi se 365 dana u godini i teško je suzdržati se od psovki i negativnih misli. Na današnji dan svi vernici treba da smognu snagu i budu u skladu sa ovim praznikom. Treba da poste na hlebu i vodi, da očiste misli, da budu blagi prema ljudima i da svima žele mir, ljubav, sreću i dobro zdravlje.

KRSTOVDAN – OBIČAJI

– Na današnji dan treba dobro urediti kuću. Potrebno je usisati, pospremiti kuću, spremiti odjeću i obuću i raditi druge kućne poslove koji su vezani za pripremu pred zimu. Za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom ovaj običaj ne važi – naprotiv „zabranjuje“ se bilo kakav fizički posao.

– Jedan od najznačajnijih običaja je da se na Krstovdan trebaju platiti svi koji su radili od Đurđevdana. Svi poslodavci treba da isplate svoje radnike. Običaj je nastao u stara vremena kada se u svim selima isplaćivali poljaci (radnici), koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno na Đurđevdanu.

– Stoka se premazuje katranom u znaku krsta. Ovo je stari običaj za koji se veruje da će se stoka zaštiti od bolesti. Takođe u narodu postoji verovanje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.

– Danas se bere i posvećuje bosiljak. Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja 18. januara, po predanju se ukrštaju vetrovi.

– Crkva ima jedan veoma interesantan običaj. Naime, danas se krst stavlja u vodu. Ukoliko voda smrzne očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti „oskudna i bolešljiva“.

– Krstovdan ima i velikog značaja za voćare. Ovoga dana treba iskopati rupe za sađenje voćaka. Ukoliko to uradite na današnji dan verovanje je da će se grane mnogo više razgranati nego drugim danima.

KRSTOVDAN PREDSKAZUJE VREME

1. Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
2. Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
3. Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
4. Grmljavina na Krstovdan predskazuje plodnu godinu.
5. Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.
6. Septembarska kiša – zlato njivama, otrov vinogradima.
7. Kakav septembar, takav i mart.
8. Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

Svima koji slave KRSTOVDAN, kao krsnu slavu, Sjajne vesti žele SREĆNU SLAVU!

  bosiljak, casni krst, krst, krstovdan, plate, postovi, sjajne vesti, sredjivanje kuce, top vesti, vernici, vozdvizenje casnog krsta