SJAJNE VESTI & AGROKLUB – KAKO NAPRAVITI PIVO?

Gotovo da nema punoletne osobe u svetu i kod nas koja bar jednom u životu nije konzumirala alkoholono piće koje mnogi radije ubrajaju u prehrambene proizvode. Sigurno pogađate, reč je o njegovom veličanstvu-pivu. U mnogim zemljama ovom piću se pridaje ogroman značaj. Ide se čak i do toga da se stvara kult ispijanja piva, a organizuju se i festivali posvećeni tom piću od kojih je svakako najpoznatiji „Oktoberfest“ koji se svake jeseni organizuje u nemačkom gradu Minhenu.

Priprema sladovine izuzetno važan proizvodni korak

Osnovni sastojci za proizvodnju piva su: ječmeni slad, hmelj, voda i kvasac. Dve najvažnije faze u njegovoj proizvodnji su pripremanje sladovine i alkoholno vrenje. Ekstrakcijom vrednih sastojaka slada i hmelja dobija se sladovina. Cilj proizvodnje sladovine je da se nerastvorene materije u sladu pretvore u rastvorni oblik delovanjem enzima. Pripremanje sladovine obuhvata niz operacija a to su: mlevenje slada, ukomljavanje, kuvanje komine, ceđenje, ohmeljavanje, hlađenje i na kraju bistrenje sladovine.

Alkoholno vrenje utiče na vrstu i kvalitet piva

U proizvodnji svakog alkoholnog pića, pa naravno i u proizvodnji piva, najvažnija faza je alkoholno vrenje. Od toga zavise vrsta i kvalitet gotovog proizvoda. Proces vrenja počinje dodavanjem pivarskog kvasca u sladovinu. U glavnom vrenju veći deo šećera razlaže se do etil-alkohola i ugljen-dioksida, a u naknadnom vrenju fermentiše ostatak šećera, pa se stvaraju buketne materije, a pivo se bistri i zasićuje ugljen-dioksidom. U pivarstvu se uglavnom koriste kvasci donjeg vrenja, prilagođeni alkoholnom vrenju pri niskoj temperaturi sa manjim ili većim stepenom previranja.

Vrste piva prema temperaturi vrenja

Temperatura veoma utiče na ukus piva. Što je hladnije, manja je i količina ugljen-dioksida, pa su time manje izraženi ukus i miris piva. Hladnije pivo utiče na receptore ukusa i mirisa. Pilsneri obično postižu alkoholno vrenje na temperaturi 0°C, lageri na 5 do 9°C, ejlovi na 7 do 11°C, stouti na 8 do 13°C, dok stari ejlovi fermentišu na sobnoj temperaturi. Proces proizvodnje piva je kroz istoriju usavršavan, tako da se danas ovo alkoholno piće masovno proizvodi u mnogim zemljama sveta. A postoji i takozvana pivarska industrija gde se u velikim fabrikama pivo masovno proizvodi po najvišim standardima kvaliteta, donoseći proizvođačima ozbiljan profit.

Zanatsko pivo sve popularnije kod potrošača

Nasuprot industrijskoj sve češće možemo da čujemo za takozvanu proizvodnju „zanatskog“ (kraft) piva. Najjednostavnije, reč je o malim (kućnim) pivarama, koje za razliku od industrijskih plasiraju drugačije i veoma različite vrste piva, pa se to piće nudi u mnogo varijanata po mnogo čemu specifičnih. Tako se proizvode svetla, tamna i crvena piva, s različitim ukusima – od citrusa, karamele, vanile, čokolade, manga, mandarina, ima ih i klasičnih i malo drugačijih, aromatičnih cvetnih, laganih, jakih, teških, gorkih, slatkih…

Faze proizvodnje kraft piva

Svaki proizvođač, uz poštovanje pravila i tehnologije proizvodnje, ima i neku svoju recepturu. Zahvaljujući recepturi proizvodi sopstveno i prepoznatljivo pivo, a tu je i poneka tajna, koja tom piću daje neobičnu, zanimljivu i drugačiju aromu. Proces proizvodnje zanatskog piva mogli bismo da podelimo u četiri do pet faza. U prvoj fazi se pivski slad, koji je prethodno samleven, preliva toplom vodom da bi se iz slada izvukao šećer koji kasnije služi kao hrana kvascu. Kuvanjem se ti šećeri razgrađuju na malo složenije i jednostavnije, odnosno probavljive kvasce. Kvasac potom treba šećer da preradi u alkohol i ugljen-dioksid. Kada se alkoholno vrenje odnosno fermentacija završi pivo se toči u flaše. Tada ga treba dovršiti fermentacijom u flašama i spremno je za konzumaciju.

Internet značajan izvor informacija i saznanja

U poslednje vreme zanatska piva su kod nas u ekspanziji, zbog sve većeg bogatstva ukusa, dobrog kvaliteta. Takođe i zbog stalne promocije na festivalima zanatskog piva pronalaze svoj put do radoznalih konzumenata. Ali i iskusnih ljubitelja i poznavalaca piva. Premda je kod nas ovakva proizvodnja i dalje u povoju, a zbog nedostatka kvalitetnih sirovina, proizvođači su prinuđeni na uvoz hmelja i slada. Proizvodnja zanatskog piva ostavlja mogućnost proizvođačima da eksperimentišu sa hmeljom različitih aroma. Naravno, uz ozbiljan pristup, razvoj i ulaganja, mnogi od njih vide šansu za zaradu. Na internetu postoji mnoštvo informacija i video materijala u kojima se objašnjava kako se proizvodi zanatsko pivo. Za one koji žele da se i sami oprobaju u proizvodnji ovog alkoholnog pića u svojoj kuhinji evo jednog zanimljivog video uputstva:

Autorka: Marinko Tica

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!

  agroklub, alkohol, alkoholno vrenje, ejl, fermentacija, hmelj, kraft, kucne pivare, kvasac, lager, marinko tica, pice, pilsner, pivara, pivarska industrija, pivarstvo, pivo, pivski kvasac, secer, sjajne vesti, slad, stout, top vesti