SJAJNE VESTI O BOŽIĆNOM POSTU

Draga braćo i sestre u Hristu Gospodu, dana 28.11/15.11.2016 počinje Božićni post i traje 40 dana, odnosno do praznika Roždestva Hristovoga koje se praznuje 07.01.2017/25.12.2016. Drugi je po dužini post u Pravoslavnoj Crkvi, odmah nakon Vaskršnjeg, a i po strogosti.

Naime, kanoni Pravoslavne Crkve kažu da se posti ovako:
– ponedeljak, sreda i petak na vodi,
– utorak i četvrtak na ulju, i
– subota i nedelja vino i riba.

Podsećamo da SVE Krsne Slave koje padnu u vreme ovoga posta spremaju se i dočekuju isključivo posno i to na sledeći način:
– ako Slava padne u „vodeni dan“ razrešava se na ulje, i
– ako padne u „uljani dan“ razrešava se na vino i ribu.

Post kao sredstvo približavanja Bogu i borbe protiv Njegovog i našeg zajedničkog neprijatelja, drevne zmije ustanova je koja postoji od davnina. Zapisana je još u Svetom Pismu Staroga Zaveta. Ali dolaskom Isusa na zemlju, dolaskom Boga u ljudskom telu dobija sasvim novu dimenziju. Post je sredstvo iskupljenja, sredstvo pročišćenja duše i tela svakog čoveka jer, po rečima Gospodnjim:

„Ne živi čovjek o samom hljebu, no o svakoj riječi koja izlazi iz usta Božijih.“ (Mt. 4:4)

Braćo i sestre, ako su nam tela napunjena, um je trom i do njega ne mogu dopreti reči Božje koje nam Sveti Jevanđelist ovde napominje. Zamenivši duhovnu hranu onom telesnom deluje kao da smo zamenili nebeski za zemaljski život jer brinemo više o potrebama tela nego o potrebama duše. Post je jedan od onih, u današnjici retkih, perioda kada se možemo više posvetiti duhovnom nego plotskom, kada ćemo hranu žrtvovati Reči, kada ćemo se moliti pojačano, kada nećemo psovati i mrzeti jedni na druge, kada ćemo davati darove milosrđa i tako ubirati plodove mnogo slađe i bogatije a neizmerno važnije nebeske, od ovih zemaljskih.

Post je, na kraju, onaj minimum naše, lične žrtve Gospodu, naš put ka pokajanju kojim pomažemo Angelima da svežu Satanu, svog palog, pogorđenog sabrata. Danas proučite ova pravila, pripremite se i da svi, koga je volja i ko ima snage započnemo ovaj mali podvig na dobro duša našoh a u nedelju na Službu Božju da se pričestimo kako bi nam Spasitelj dao snage da nastavimo post.

Srbski običaji o Božiću

Tucindan
Dva dana pred Božić slavi se Tucindan. Toga dana posle podne sprema se pečenica za Božić. Nekada, pečenica se pre sređivanja „tukla“ – u glavu, a zatim klala i spremala za pečenje. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan. Za pečenicu se peče: prase ili jagnje, mada se u novije vreme pečenica planira prema broju članova porodice. Može se spremiti i: ćurka, guska ili kokoš. Pečenica je dobila ime po „pečenju“ što pokazuje načina pripremanja mesa za božićni ručak.

Badnji dan

Dan uoči Božića, zove se Badnji dan. Ime je dobio po „Badnjaku“ mladom cerovom ili hrastovom drvetu. U nekim krajevima, ako nema hrasta donosi se jelovo ili borovo drvo. Osim badnjaka na Bdnji dan domaćin peče „pečenicu“ a uveče je unosi u kuću zajedno sa badnjakom i slamom da kuća liči na pećinu u kojoj se Hristos rodio. Domaćica sprema hranu i mesi kolače za Božićni ručak.

Kako se seče badnjak?

Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, prekrsti pomoli Bogu i Hristovom rođenju, uzima sekiru i sa istočne strane seče badnjak. Kad badnjak donese kući uspravi se pored ulaznih vrata, gde stoji do večeri kada se iseče za drva i unosi u kuću.

Šta simboliše badnjak?

Badnjak simvolički predstavlja ono drvo, koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, gde se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog. Svaka srpska porodici Božić dočekuje sa Badnjakom kako bi ovo drvo naložili tokom božićne noći kao što je to pravedni Josif uradio. U drugim hrišćanskim i pravoslavnim zemljama umesto badnjaka u kuću se donosi jelka. Odmah se nameće pitanje zbog čega postoji ova razlika. Razloge moramo tražiti u činjenici da je u bliskoj prošlosti jelka bila retko i skupoceno drvo koje se nije moglo naći u svim krajevima niti je bila praktično za loženje. Tako se do danas u srpskim porodicama za Božić donosi Badnjak a ne jelka.

Badnje veče

Badnje veče, praktično spaja Badnjidan i Božić. Uveče kad padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću: pečenicu, badnjak i slamu.Slama Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone koje deca traže i pijuču kao pilići. Time se simbolično svaka kuća simbolično dekoriše da liči na pećinu sa jaslama gde se Hristos rodio.Večera uoči Božića Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, svi u kući zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar „Roždestvo tvoje…“, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela i suvo voće.

Neka su od Gospoda blagosloveni ovi dani pripreme za proslavu Roždestva Hristovog.

  badnji dan, bozic, bozicni post, hriscanstvo, post na ulju, post na vodi, postovi, pravoslavni bozic, riba, rozdestvo hristovo, sjajne vesti, spc, srpska pravoslavna crkva, top vesti, tucindan