SJAJNE VESTI & AGROKLUB O PROIZVOĐAČIMA MALINE U SRBIJI

Poslednjih godina površine pod zasadima maline se šire u celoj Srbiji. Na veliku zainteresovanost proizvođača za ovom voćnom vrstom i proširenjem uzgojnih površina uticali su potražnja, dobra otkupna cena kao i brz povraćaj uloženih sredstava.

Maline i na netradicionalnim područjima

Tradicionalno, proizvodnja maline je bila jedini i osnovni izvor prihoda proizvođačima u Rađevini i Azbukovici. Drugima je obezbeđivala dodatnu zaradu. Međutim, sada se proizvodnja proširila i na druga područja širom Srbije, uglavnom nekarakteristična za uzgoj maline. Tako je uzgoj maline zastupljen i na terenima i zemljištima koja nisu pogodna za njenu proizvodnju. Ovo smatra dipl. ing Zlatica Krsmanović iz Poljoprivredno stručne službe Srbije u Loznici.

Neretko se za sadnju koristi neproveren sadni materijal, koji ne odgovara ni po kvalitetu ni po sortnosti. Sade se materijali svih sorti, to jest oni koji dođu pod ruke onih koji planiraju proizvodnju.

Srbija najveći svetski prozvođač maline

Prošle godine Srbija je izbila na prvo mesto u svetu po proizvodnji maline. Tada je proizvodnja ovog voća bila na nivou preko 100.000 tona, od čega je celokupna proizvodnja izvezena. Ono što je problem jeste stihijsko podizanje zasada, primena neadekvatne agrotehnike ali i neodgovorno ponašanje aktera u lancu proizvodnje i prodaje što sve može da ostavi negativne posledice. Da bi se takve posledice izbegle neophodno je da svaki proizvođač maline, potencijalni, kao i onaj koji ima dugogodišnje iskstvo u uzgoju maline da svoj maksimum da bi se proizveo što kvalitetniji i bezbedniji plod, visok prinos i time omogućio i dobar prihod.

Mali broj malinara planski proširuje proizvodnju

Danas samo jedan mali broj proizvođača ukrupnjuje svoju proizvodnju planskim proširenjem proizvodnih površina. Pri tome obavljaju pravilan izbor novih uzgojnih parcela koje pripreme na odgovarajući način, instalirajući sistem za navodnjavanje, protivgradnu mrežu, a da se odluče za primenu savremenih tehnologija koji obuhvata savremene tokove ishrane, zaštite bilja i berbe.

Nasuprut onima koji ozbiljno pristupaju proširenju proizvodnje, mnogo je veći broj onih koji minimalno ulažu u svoje zasade pa postižu sve manje prinose, a neretko varira i kvalitet takve maline. Oni, da bi ostvarili istu dobit proširuju proizvodne parcele pri tom ulažući mnogo više inputa i radne snage, a dobar rezultat proizvodnje izostaje. Nažalost, takvih zasada je sve više i na terenima s dobrom predispozicijom za proizvodnju kvalitetne maline.

Neophodno plansko podizanje zasada

Podizanju zasada potrebno je pristupiti planski, pravilnim izborom parcele i položaja za zasad. U sadnji je potrebno koristiti samo kvalitetan sadni materijal. Ovakav pristup zahteva veće investicije ali proizvođači mogu da iskoriste i podsticajna sredstva resornog Ministarstva, lokalne samouprave. Uz primenu svih agrotehničkih i pomotehničkih mera neće izostati ni prinos ni kvalitet.

Neophodno je da svi zajedno radimo na podizanju kvaliteta berbe, sortiranja i zdravstvenoj ispravnosti proizvoda. U proizvodnji uvođenje novih sorti je dobro samo po sebi, al treba naglasiti da bez klasiranja i odvajanja sorata na terenu i u hladnjačama nastaju problemi u izvozu. Svaka sorta maline ima svoju primenu na osnovu sortnih osobina i tome treba težiti. Malina se na tržište može plasirati kao sveža i prerađena, a ne samo kako je do sad bilo uobičajeno, u smrznutom stanju.

Tekst: Zlatica Krsmanović
Foto: bigstockphoto.com/Knelson20
Autorka: Marija Antanasković

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!

  agroklub, agrotehnicke mere, crveno zlato, malina, malinari, marija antanaskovic, prinos, proizvodjaci maline, sjajne vesti, srpska malina, top vesti, zasadi maline