SJAJNE VESTI & AGOKLUB

Ove jeseni sadnjom novih i proširenjem postojećih malinjaka povećane su površine pod „crvenim zlatom“. Do nedavno je bilo neuobičajeno da u Vojvodini postoje čitave plantaže malina na parcelama gde je uglavnom dominirala ratarska proizvodnja. Ali kada je u pitanju zarada pravila nema.

Da je proizvodnja malina postala sve popularnija u našem okruženju uverili smo se ovog leta. Malina se brala na brojnim parcelama ovdašnjih domaćina, koji smatraju da je ovo daleko unosniji posao od ratarstva. U prilog tome treba napomenuti da je ove jeseni na području bačkopalanačke opštine bila i velika ponuda sadnog materijala, te smo na njivama ove jeseni pored kombajna i kukuruznih berača mogli često videti i grupe radnika koji sade malinu.

Podizanje malinjaka dobra odluka

Stručnjaci kažu da je visoka otkupna cena podstakla ljude da sade maline u gotovo svim vojvođanskim mestima. Jedan od bitnih uslova za ostvarivanje dobrih prinosa su finansijska ulaganja i dosta rada. Sve mora biti urađeno na vreme, kašnjenja ne sme biti, a najviše posla ima tokom berbe kada je potrebno obezbediti radnu snagu. Većina ovdašnjih malinara tvrdi da je podizanje malinjaka, mudra i dobra odluka jer se na ovaj način znatno više zaradi nego od ratarstva.

Trogodišnje iskustvo

Saša Babić iz Paraga već tri godine bavi se malinarstvom. Njegov malinjak proteže na površini većoj od dva katastarska jutra. Ove jeseni prodavao je sadnice i kaže da je interesovanje za sadnju maline kod ovdašnjih poljoprivrednika bilo veliko.
„Moj komšija je zasadio maline pre sedam godina i ja sam na osnovu njegovog rada zaključio da se ova proizvodnja isplati. Na samom početku zasadio sam malu površinu od oko pola jutra. Narednih godina povećavao sam malinjak“ – kaže Babić.

Radna snaga

On napominje da je ova godina malinarima bila dobra ali napominje da je prethodna bila bolja. Radna snaga je lane bila jeftinija, dok je ovog leta, s obzirom na to da je bilo mnogo više malinjaka bilo teško doći do grupe radnika.

„Na mojoj parceli često je radilo dvadeset do trideset radnika, nekad su to bili naši Parožani, a dovodio sam i grupe radnika iz Bačke Palanke. Prošle godine, plaćali smo 150 dinara sat, a ove su tražili 200 dinara. Ipak berba nije bila svakodnevna, nije isto imati mlad i star zasad. Na parceli gde je mlad zasad berba je trajala tačno do 6. novembra, dok je u starijim zasadima završena početkom septembra.“ – kaže Babić.

Veći broj malinara

Treba napomenuti da je u Paragama ovog proleća oko šezdeset porodica imalo malinjake, dok ih je ove jeseni mnogo više jer su mnogi rešili da se oprobaju u ovom poslu, a ima i onih koji proširuju svoje zasade. U Paragama je osnovano i Udruženje „Paroški malinari“ koje okuplja više od četrdeset porodica koje se bave ovim poslom.

„Kao predsednik ovog udruženja mogu reći da smo se okupili da bi smo lakše plasirali malinu. I zaista smo ove godine smo imali odličnu saradnju sa otkupljivačima. Cena se ove sezone kretala u intervalu od 250 do 160 dinara. Rod je bio zdrav, a već svi znaju da je u pitanju malina sorte Polana koja nije zahtevna i nije joj potreban naslon. Osim toga malina je idealna za manje posede na kojima cela porodica može raditi tokom leta.

Ja nemam sopstvene zemlje već sam parcele uzeo u arendu. Većina radnika koji su kod mene brali prve godine, sada imaju svoje zasade malina sa 500 do 600 sadnica. Taman toliko da mogu sami održavati zasad i organizovati berbu tako da su oni imali manje troškove. Mi smo imali veće količine maline ali i veće izdatke. Tako je recimo bilo dana kada je radilo tridesetak radnika. kojima je pojedinačno plaćano po 1.600 dinara“ – kaže Babić o ovogodišnjoj proizvodnji na u svom zasadu.

Autorka: Rada Milišić

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!

  agroklub, berba, crveno zlato, malina, malinari, maline, malinjak, parage, plantaze malina, polana, proizvodjaci maline, rada milisic, sasa babic, sjajne vesti, top vesti, vocari, vocarska proizvodnja