Batat je slatki krompir, koji nije karakteritičan kao povrtarska kultura u Srbiji, ali privlači sve veću pažnju. Izražena je i potražnja, pa stručnjaci smatraju da bi se trebalo raditi na njegovoj popularizaciji.
Savetodavna služba u Somboru izvela je ogled, čije je rezultate predstavila prošlog meseca. Ogled je izveden u sistemu za navodnjavanje, sistem kap po kap, nastiranjem zemljišta crnom folijom i bez nastiranja.
Olivera Sekulić iz ove Službe rekla je sa u protekle tri godine postignuti visoki prinosi od 80 do 100 tona.
Razlika u odnosu na krompir
Poredeći batat sa krompirom, Sekulić je objasnila da se razlikuju tehnologije proizvodnje. Redovan krompir se proizvodi iz krtola, a slatki iz rasada. Ne napadaju ih iste bolesti i štetočine, a zaštita batata je jednostavnija. Pogodan je i za organsku proizvodnju.
Razlika postoji i u tehnologiji proizvodnje samog batata.
„Razlike nema u sortimentu, koliko je razlika u varijanti sa nastiranjem, jer je postigut značajnije veći prinos. Tokom cele vegetacije videla se razlika, jer je bila bujnija masa, kao i vreža“ objasnila je Sekulić.
O BATATU
Batat ili slatki krompir je višegodišnja kultura koja pripada porodici Convolvulus (Convolvulaceae). Potiče iz Srednje i Južne Amerike. U Evropi je do nedavno bio relativno nepoznata kultura kao i je njegova proizvodnja. Zbog lošeg naziva koji dolazi iz engleskog jezika (sweet potato) pogrešno se povezuje s krompirom, s kojim ne deli porodicu. U ishrani se upotrebljava kuvan ili pečen, a sadrži mnoštvo ugljenih hidrata, vitamina (A, C, E, B6) i minerala (Cu, Mn, K, Fe). Budući da sadrži vrlo malo masti, idealna je ishrana sportistima. Koriste se mladi listovi i vrh biljke kao i sekundarno zadebljanje korena, koje se često pogrešno nazivaju krtolama. Ubraja se među najvažnije poljoprivredne kulture u svetu.
Popularizacija batata
Ona je dodala da je veoma važno baviti se proizvodnjom rasade. Navela je da ne postoji organizovana proizvodnja na veliko, a da je batat interesanta kučtura za budućnost.
Posebnu pažnju skrenula je na njegov nutritivan i biološki značaj, kao i potražnju zdrave hrane.
Foto: Vertigo Produkcija
Autorka: Aleksandra Kekić
Vertigo production
Laze Nančića 2, Novi Sad, Srbija
tel: +381 21 300 82 66
e-mail: vertigons@gmail.com , web: www.poljoprivrednaemisija.com
U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak-intervju je prenesen u celosti bez izmene.
SJAJNO!
Morate se ulogovati da bi postavili komentar Login