SJAJNE VESTI ZA IVANU DIMIĆ

Ivana Dimić je dobitnik NIN-ove nagrade za 2016. godinu. 63. NIN-ova nagrada dodeljena je za roman za „Arzamas“ u izdanju „Lagune“.

U ovogodišnjem najužem izboru za NIN-ovu nagradu bila su četiri pisca – Vladan Matijević za roman „Susret pod neobičnim okolnostima“ (Laguna), Ivana Dimić za „Arzamas“ (Laguna), Vladimir Tabašević za roman „Pa kao“ (Laguna) i Vladislav Bajac za „Hroniku sumnje“ (Geopoetika).
Ivana Dimić je rođena u Beograd-u 1957. godine. Autorka je pet knjiga kratkih priča, niza drama, dramatizacija i TV scenarija. Nagrada je do sada svega četiri puta dodeljena ženama-piscima – Dubravki Ugrešić 1988. godine, Svetlani Velmar-Janković 1995. godine Grozdani Olujić 2009. i Gordani Ćirjanić 2010. godine.

O KNJIZI „Arzamas“

Drama i priča. Stvarno i magično. Ljubav nasuprot smrti.

Knjiga potresne iskrenosti, i vedre bodrosti, satkana od dramskog koje se magično preobražava u romaneskno. Razgovori koji se čine komički, a nisu – razmišljanja koja se čine tužna, a nisu. Pripada retkom, i zanimljivom žanru danse macabre, i jeste ono bodlerovsko da se – smrt smeje našim ludostima, i nije to. Nije igra nego nadigravanje. I pisac to mudro dokazuje: suprotstavlja se smrti – moć ljubavi, jedini njen dostojan protivnik.
Predrag Bajčetić

Ivana Dimić, čini se, priča o sebi, a zapravo priča o čudu povratka iz sna. Ona uspostavlja svojevrsni ritam koji izlazi iz sudara dve teme, iz nespojivosti dve sfere – stvarnosti i onostranog. I kao kad nas Laza Kostić uvodi u onaj predeo „među javom i med snom“, ovo pripovedanje suprotstavlja se življenju, jer život i jeste neprekidna smena, sve do trenutka večnosti.
Dejan Mijač

Kada sam pročitao ovu knjigu prva reakcija mi je bila da od Ivane Dimić zatražim filmska prava. To je, u stvari, bila sasvim nesmotrena reakcija jer je moje oduševljenje bilo uzrokovano savršenom literaturom koju sam držao u ruci a koja, ako je već savršena, nema šta da traži u drugim umetnostima. Stvarno, ono što je Ivana napisala ne može se meriti ni sa čim drugim, čak ni sa onim što volimo u njenom stvaralaštvu. Sasvim neverovatna, dva potpuno različita literarna toka iznedrili su nešto treće, čarobno i nedokučivo u isto vreme.

Odluku o dobitniku 63. NIN-ove doneo je žiri u sastavu Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica
Prošlogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade je Dragan Velikić za roman „Islednik“. Ovaj roman izdala takođe Laguna.

NINOVA NAGRADA

NIN-ova nagrada je književna nagrada kritike za najbolji roman godine, a dodeljuje je NIN. NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“. Tokom proteklih više od pola veka dodeljivana je piscima sa prostora cele bivše Jugoslavije. Njen trostruki laureat bio je samo Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović i Dragan Velikić. Davičo je i jedini laureat NIN-ove nagrade dve godine uzastopno (1963. i 1964).

Nagrada nije dodeljena jedino 1959. godine, kada je napravljen presedan radi stimulisanja kvaliteta. Bez nagrade tada je ostao Miodrag Bulatović sa romanom „Crveni petao leti prema nebu“. Međutim, Bulatović je kasnije, 1975, ipak dobio NIN-ovu nagradu za roman „Ljudi sa četiri prsta“. NIN-ovu nagradu vratili su Danilo Kiš, nagrađen 1972. godine za „Peščanik“, i Milisav Savić, koji je to priznanje dobio 1991. godine za „Hleb i strah“. O dodeli nagrade odlučuje žiri većinom glasova svojih članova.

BRAVO!
SJAJNO!

  arzamas, ivana dimic, laguna, ninova nagrada, sjajne vesti, top vesti