SJAJNE VESTI I DUŠAN KOVAČEV – AUTORSKI TEKST

Poštovani posetioci našeg portala,

Imamo priliku da vas obradujemo novim autorskim tekstovima. U proteklom periodu ostvarili smo saradnju sa nekoliko istaknutih ličnosti Srbije, a među njimaje i gospodin Dušan Kovačev. U autorskom tekstu koji ćemo prenositi u nastavcima Dušan se bavi analizom smisla izraza paor u delima Veljka Petrovića.

U prošlom članku napravljen je kraći uvod u ovu temu sa posebnim osvrtom na delovanje Veljka Petrovića u smislu izraza paor u njegovim delima. Dušan Kovačev je za ovaj članak obradio pripovetku „Bunja“, a sve detalje možete pročitati ispod.

PRIPOVETKA „BUNJA“

Veljko Petrović je u pripovetci „Bunja“ (1909. g) obradio tragediju bunjevačkog odroda. Fabula pripovetke je tragično odnarođenje koje Stipana Paštrovića odvodi najpre u imovinsku, a zatim u moralnu, porodičnu, pa duševnu i telesnu propast.

Paštrović potiče iz bunjevačke poljoprivradne porodice, sredine u kojoj reč paor uobičajeno nije imala uvredljivi smisao. Petrović međutim prikazuje kako ova reč poput sudbinske senke počinje da progoni odroda, čim je stupio u „visoko društvo“. Njome ga vređa upravo žena, koja je plemićkog porekla, mada takođe bunjevačkog roda.

Paštrović je advokat koji je svojim radom i trudom savladao pravnu struku. Međutim, on nikad nije savladao fraze, gestove i žargon provincijalnog visokog društva kojem je zahvaljujući stečenoj školskoj spremi i statusu morao da se pribere. Priroda njegove ličnosti ne može da podnese licemerni stav i njegova ličnost ne podnosi pripadnost tom novom društvenom krugu.

„On je ostao nepoznat, tuđ i neposećen u lavirintu društvenog uvažavanja i napredovanja“, beleži pisac.

PROCES ODNAROĐIVANJA

Petrovićeva naracija prikazuje proces Paštrovićevog neumitnog odnarođivanja. Oženio se plemenitom Boriškom Kološvari de Kološvar koja je pripadnica propalog plemstva. Kološvar je današnji Kluž i u drevnoj epskoj poeziji koja opeva junaštva Muja Hrnjice igra ulogu mitskog grada vlaškog kneza ili bana Kološvara, čija pogibija se pominje u pesmi „Boj kod Osijeka“ (zabeležena u Nevesinju) i „Halil traži Mujova đogata“ (Zabeležena u Jablanici).

Iako je poreklo naziva ovog grada sporno, ono je slično kao i poreklo naziva istorijskog grada Klis u Dalmaciji. Ukazuje na klanac, crkvu, ali i narodnu igru kojom se duguljasti komad drveta hitro izbacuje u vis, pa ga posle dva udarca igrači odbacuju što dalje. Tajanstvenom upotrebom ličnih imena pisac ukazuje na geografsko poreklo bačkih Bunjevaca, ali i problem pritiska na promenu identiteta, decenijama pre nego što je slično uradio Miloš Crnjanski u drugom delu romana „Seobe“.

Upotreba ličnih imena u Stipanovoj porodici pokazuje kako napreduje proces njihovog odnarođivanja. Ženino ime od rođenja ima mađarsku formu. Već na početku braka supruga Stipana zove Pišta, jer njoj suprugovo ime nije nobl. Njihova ćerka već nosi sasvim mađarsko ime Eržebet.

Supruga Paštroviću nije trebala radi imovinskog interesa, već radi brzog uzdizanja svog društvenog ranga. O svemu je najpre obavestio svog oca i porodicu:

„Svojima je javio gotovu stvar. Stari se paor nije protivio. Samo je mahao glavom, zamišljeno puštao dimove iz lule od gline“.

„NIKAD NEĆEŠ BITI GOSPODIN!“

Međutim, plemstvo supruge nije bilo samo „ulaznica“ u gospodstvo, već je donelo u miraz njenu oholost, dekadentnu raspusnost i taštinu. Život na visokoj nozi po željama supruge ih je brzo odveo u imovinsku propast i kad to Paštrović saopšti supruzi, ona ga vređa:

„Bunjo! Nikad. Nikad nećeš biti gospodin! Ako bi se ti osećao familijarnije na sonćanskome drumu pod paorskom perinom, ja nisam rođena da ti pravim sirište, ni da ti bâbi noge perem“.

Iako se radi o Bunjevcima, izraz paor je u obliku prideva i ovde upotrebljen u svrhu vređanja, i to u izrazito klasnom smislu. Na predstojećoj zabavi u svojoj kući Paštrović je rastrzan između gađenja i prezira. Iako je tu zabavu upornoj ženi dopustio i zaduživši se, finansirao. Gadi se od gostiju iz „visokog društva“ koje čine sve sami srpski, slovački i drugi narodni odrodi. Prezire sebe jer sebe vidi nalik na njih.

U orgiji licmerja koju mu je u njegovoj kući priredila supruga novcima koje je morao da pozajmi, nalazi jedinu srodnu dušu. To je lokalni činovnik Srbin, Steva Prekajski. I Prekajskog muče slični problemi. Međutim, Prekajski ima osećaja za svoj narod, tajni je simpatizer socijalističkih ideja, ima osećaj i za ratarsku sirotinju. I njegova supruga je pomodarka, koja mu zbog poslednjeg prebacuje:

„Ti samo još kvariš paore, i onako nas po nogama čepaju“. U duševnoj teskobi, Paštrović počinje da se ispoveda Prekajskom: „Ja sam tribo ostati paor. Tribalo je da sam ostao Bunja ko što mi je bio i dida i ćaća…“, počinje Paštrović ličnu elegiju.

IZRAZ PAOR U SVRHU VREĐANJA

Međutim, Paštovićeva ispovest brzo prestaje da bude lična. Paštrović je Bunjevac, koji počinje da se seća srpskog porekla svoje familije i njegova ispovest prerasta u prezir prema lažima i licemerju svih odroda koji su činili provincijalno ugarsko „visoko društvo“, neprirodnog, bez iskrenosti i ljubavi.

„Ja lebdim, otkinut od svog korena. Ja propadam i nema mi spasa“.

Naravno, licemerni gosti su se odmah razišli jer ne žele da slušaju tuđu nevolju kako se ne bi probudila i njihova savest, a supruga Paštrovića vređa i ismeva, ponovo koristeći iraz paor, u novom obliku:

„Sram te bilo, rasterao si goste svojim paorlukom. Ha, ha, izgeldaš kao Kinez!“

Imovinski upropašćeni Stipan Paštrović tako uništava svoj nepodnošljivi status u licemernom društvu kojem ne pripada. To društvo ga uništava i finansijski i moralno. Porodica tada napušta Paštrovića. Potonje bekstvo Paštrovića ka salašima ne vodi ga ka stvarnom povratku u seosko društvo. Izlaza za Paštrovića nema. Život okončava beznadežnom tragedijom, čime se okončava i književno svedočenje Veljka Petrovića o „povesti čoveka bez korena“.

FILM „BUNJA“

Prema pripovetci „Bunja“ je u produkciji TV Novi Sad 1985. godine snimljen istoimeni televizijski film u režiji Branka Miloševića. Branko je bio veoma značajni autor dokumentarnih, kratkih i televizijskih filmova i urednika filmskog programa TV Novi Sad u doba SAP Vojvodine. Međutim, u tom filmu ipak nije prikazano kako je izraz paor upotrebljen u svrhu teškog vređanja Paštrovića.

Nastaviće se …

Tekst je autorsko delo Dušana Kovačeva i objavljuje se u nastavcima. U narednom nastavku biće obrađeno korišćenje izraza „paor“ u pripovetkama „Salašar“ i „Miška eregbiroš“.

SJAJNO!

  autorski tekstovi, bunjevci, paor, pastrovic, pripovetka bunja, sever backe, sever banata, sjajne vesti, sombor, srbi, stipan pastrovic, top vesti, veljko petrovic, vojvodina