SJAJNE VESTI & NIŠKE VESTI

Sudbina baletskog igrača Konstantina Kostjukova isprepletana je putevima koji su ga uvek nakon mnogo odricanja i truda dovodili pred željeni cilj, pa je tako tek nakon dva braka sreo pravu ljubav. O tome kako je biti svetski poznat igrač baleta, koliko odricanja je potrebno da bi dospeo do vrha, šta ga je navelo da ostane da živi u našoj zemlji i drugim temama za Niške Vesti govori Konstantin Kostjukov.

Kako ste postali svetski poznat baletan?
Iza svega toga stoji puno posla, puno odricanja, puno vremena utrošenog u taj posao. Mislim da će svako postati poznat u svom poslu ukoliko da sve od sebe, ima želju i ambiciju da postane poznat. Pored toga, mogu da se zahvalim najboljoj školi u mojoj profesiji. Imao sam sreću da budem rođen u toj zemlji koja je mojoj profesiji posvećivala puno vremena, znanja i istraživanja. Osim toga što su mi pružili dobro školovanje, naučili su me i kako treba da se odnosim prema toj profesiji ukoliko želim da budem veliki.

Naš posao jeste jako zahteva i težak. S jedne strane smo kao sportisti, a s druge strane smo kao glumci. Moramo da potrošimo duplo više vremena. Morao sam da se odreknem mnogih lepih stvari i luksuza, ali se kroz neko vreme isplatilo.

Šta Vam je bilo najteže na tom putu do vrha?
Mislim da je to što mi kada počinjemo karijeru nismo dovoljno odrasli, nismo zreli kao ljudi. Mi smo tada još deca. Sa deset godina počinjemo da radimo ozbiljno u svojoj profesiji. U narednih osam godina, odnosno do 18. godine života, dolazi nam i fakultet i sve ostalo. Kada si dete u ovoj profesiji moraš da se odrekneš mnogo toga.

Druga teška stvar je što moraš u ranijim godinama da promeniš svoj mlad mozak i da postaneš zrela osoba. Zahtevaš od sebe da na brz način postaneš odrasla osoba. Jako si mlad, a moraš da naučiš da razmišljaš kao da imaš mnogo više godina i iskustva. Jednostavno moraš na taj način da razmišljaš i prema svojoj profesiji i prema sebi – da postaneš ličnost, da istražuješ sebe i da prenosiš poruke drugima. I naravno, moramo da naučimo jako rano da nam ne udari u glavu kada postanemo zvezde. Ja to jesam rano naučio, ali sam shvatio da to stalno moram da dokazujem i da se trudim da budem sve bolji.

Međutim, to je sve teško u početku. Posle kad imaš iskustvo i zanat onda bude lakše. Ima jedna fraza koju je govorio jedan ruski general Kutuzov a odnosila se na Napoleona:

„Teško u učenju, al’ je lako u borbi.“

Svi treba da shvate da treba izdržati taj težak početak, ali treba čak i otežati sebi na početku da bi posle bilo lakše da se boriš u životu.

Proputovali ste svet, a 1988. godine ste dobili ponudu da ostanete da živite i radite u Kanadi. Zbog čega niste pristali na to?
Jednostavno nisam bio spreman da ostanem toliko daleko i da se odreknem svega. Nije mi prijala ta sredina. Tada je postojao i uslov da bih morao da se odreknem ruskog državljanstva i da živim kao imigrant pet godina dok ne dođem do papira. Za to vreme bih mogao da budem samo u Americi i Kanadi. Tada sam znao da se bavim poslom gde je jako tražen ruski balet i za tih pet godina sam proputovao deset puta više zemalja. Nisam želeo da budem zarobljen u zlatnom kavezu.

Već sledeće godine ste dobili sličnu situaciju za ostanak u Jugoslaviji, ali ste to prihvatili. Šta Vas je motivisalo na tu odluku?
To je bilo mnogo drugačije, pre svega zato što je donegde blizu moje kuće i što nisam bio „zarobljen“ u Jugoslaviji. Potpisao sam ugovor na osnovu kog sam mogao da putujem i da se bavim svojom karijerom slobodno. Lako sam se vezao za ljude odavde jer smo sličnih mentaliteta. Tu priliku sam prihvatio nerazmišljajući.

Šta je obeležilo Vaš život u Jugoslaviji, sada Srbiji?
Ljubav je obeležila moj život u Jugoslaviji! Ja sam ovde tada imao jednu suprugu, sada drugu. Zaljubljivanje je dalo svoj značaj, a ne samo posao. Verovatno bih posle godinu dana dobio posao u nekoj drugoj zemlji. Ljubav je rešila da pređem tu, a zato sam tu i ostao.

Recite nam nešto o svom gala koncertu.
Ovaj koncert predstavlja miks svih stilova baleta – od klasičnog do savremenog, modernog stila. U principu su to sve najatraktivnije i najpopularnije numere iz našeg baleta i igraju sve prvaci solisti Narodnog pozorišta. Koncert se sastoji od muških i ženskih deonica i ljubavnih dueta i na kraju u finalu učestvuju svi igrači.

Neko ko nije nikad video balet treba da dođe i da proba da ga zavoli. Dostojevski je svojevremeno rekao da će lepota da spase svet, a ja mislim da u baletu postoji najviše lepote, pre svega zbog ženstvenosti i gracioznosti balerine i estetskoj snazi muškaraca na sceni. Mislim da je nama sada više nego ikada potrebna emocija.

U ovom brzom vremenu je konstatno prisutna jurnjava za parama ili politikom, biznisom, i ne shvatamo koliko je današnje vreme loše po nas. Ljudi sebi treba da vrate emocije. Čovek ne može da živi bez ljubavi, a u baletu se najviše priča o ljubavi – zbog toga pozivam sve ljude da dolaze u pozorišta, gledaju balet i predstave i time vrate ljubav i sve emocije koje su zaboravili.

U saradnji sa NIŠKIM VESTIMA ovaj članak-intervju je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!

  balet, konstantin kostjukov, licnosti, ljubav, sjajne vesti, top vesti, uspeh