SJAJNE VESTI O UZROKU MUNJA

Sevanje munja je veliko pražnjenje elektriciteta između oblaka i zemlje. Standardno objašnjenje za ova pražnjenja je da sudari između čestica grada i manjih kristala leda premeštaju elektrone na grad, koji zatim pada na osnovu oblaka. Pošto su elektroni negativno naelektrisani i osnova oblaka postaje negativno naelektrisana. Sa druge strane vrh oblaka, koji je ostao bez ovih elektrona, postaje pozitivno naelektrisan. Mala količina pozitivnog naelektrisanja takođe leži negde blizu osnove oblaka.

KRETANJE ELEKTRONA

Zemlja, sasvim normalno, ima obilje elektrona koji mogu da se kreću naokolo. Kada je iznad nje naelektrisani oblak, elektroni su oterani negativnim naelektrisanjem osnove oblaka. Zbog toga što gubi elektrone, zemlja iznad oblaka postaje pozitivno naelektrisana. Taj naboj, kao i raspored naboja u oblaku stvaraju veliko električno polje izmedju oblaka i zemlje. Ukoliko to polje prevazidje kritičnu vrednost, nastaje oslobođenje i pražnjenje. Ono počinje od osnove oblaka, u kojoj neki elektroni skaču na malu količinu pozitivnog naelektrisanja koja je tamo prisutna. Udarni kanal munje, tj. vodeći udar zatim počinje da krivuda prema zemlji. Jonizuje atome (uklanjajući spoljene elektrone) i spuštajući jedan deo negativnog naelektrisanja sa oblaka. Ovo zmijoliko kretanje, koje je preslabo da biste mogli da ga vidite, radi se u etapama od po 50 metara svaka, sa mnogobrojnim putanjama na dole. Iako oslobađanje munja često izgleda da ide vertikalno posmatraču sa zemlje, putanja je uglavnom horizontalna.

POVRATNI UDAR I PRASAK MUNJE

Kanali od jonizovanih atoma (strimera) razvijaju se naviše od ovih objekata. Kada se jedan od ovih uzlaznih strimera gore slučanjo sretne sa vodećim udarom koji se spušta, dolazi do kompletiranja putanje provođenja između zemlje i oblaka. Elektroni blizu zemlje se ubrzavaju naniže prema zemlji električnim poljem koje se nalazi uz putanju. Ovo ostavljanje elektrona na zemlji, nazvano povratni udar, nastavlja se veoma brzo provodnim putem, sve dok ne stigne do osnove oblaka. Zbog toga što su elektroni ubrzani, oni se jako sudaraju sa molekulima vazduha koji im se nalaze na putu. Pri tome izbijaju elektrone i značajno povećavaju temperature molekula. Usled stvaranja toplote, vazduh se širi tako brzo da stvara udarni talas, koji čini “prasak” munje.

Pogledajte prilog u munjama:

SVETLO MUNJE

Kako se oslobođeni elektroni rekombinuju sa molekulima vazduha, stvara se jarko svetlo munje. Iako munje mogu biti jarke i veoma jake, putanja provođenja niz koju se cela ova aktivnost odvija je verovatno manja od santimetra u prečniku. Kada se putanja provođenja jednom uspostavi, dok se sve više elektrona pomera iz ostatka oblaka prema najvišoj tački putanje, oblak može poslati naniže nekoliko udara elektrona. Ove mnogobrojne udare možete videti kao treperava sevanja munje. Ukoliko jak vetar duva sa strane putanje, za vreme mnogobrojnih udara, pre biste mogli videti svetlu „traku“ munje, nego jedan udarac.

Većina munja uključuje vodeći udar naniže i transfer elektrona sa oblaka na zemlju. Međutim, vodeći udar koji ide naniže može takođe nastati u gornjem, pozitivno naelektrisanom delu oblaka, sa elektronima koji se u tom slučaju premeštaju sa zemlje na oblak. I vodeći takođe može nastati na zemlji ili, što je više verovatno, sa visokih struktura kao što je soliter, pa zatim putovati naviše. Takav vodeći udar koji putuje do donjeg dela oblaka će premestiti elektorne na oblak. Vodeći udar koji putuje naviše možete identifikovati po činjenici da se račva prema gore. Munja pauk, prelepi, spori, široki prikaz munje koji ukrašava podnožje olujnih oblaka, uobičajno nastaje usled oslobađanja elektriciteta između oblaka za vreme poslednjih stadijuma oluje.

Pročitajte još i interesantne tekstove:

– Ultrazvuk – Iz ugla fizičarke Natalije Lakićević
– Gam Nož

SJAJNO!

  atomi, elektricitet, elektroni, munja, povratni udar, sevanje munja, sjajne vesti, svetlost munje, top vesti, vodeci udar