Somborac koji je prepoznavao veštice

ISTORIJA  
Somborac koji je prepoznavao veštice

SJAJNE VESTI O SOMBORCU KOJI JE PREPOZNAVAO VEŠTICE

Mada u našem narodu i na ovim prostorima nije bilo organizovanog proganjanja i spaljivanja navodnih veštica, niti histerije lova na veštice poput one koja je, tokom XVI i XVII veka, vladala mnogim evropskim i američkim gradovima, ovdašnji narod je u svom praznoverju i neukosti duboko verovao u veštice, vile i vampire (carsko-kraljevski vladin savetnik Fridrih Vilhelm fon Taube, u svojoj studiji rađenoj sedamdesetih godina XVIII veka za potrebe Ilirske dvorske deputacije, kao negativne osobine „Ilira“ ili Južnih Slovena navodi, pre svih, neznanje, sujeverje, gatanje i vračanje).

SIMEON STOJADINOVIĆ

Ipak, i kod nas se sudilo vešticama, često i pred županijskim sudovima, a žene optužene za veštičarenje bile su saslušavane, pa i mučene. Pred mitropolijskim crkvenim sudom (konzistorijom) u Sr. Karlovicma, saslušan je 21. aprila 1764. g. Somborac Simeon Stojadinović, star 26 godina, upravo zbog vila i veštica koje je on, navodno, uspevao da „prepoznaje“. U svom iskazu pred crkvenim sudom Stojadinović je naveo da je mnogo puta noću viđao vile, u ženskom liku, bele kao sneg, koje su od njega tražile hleb i on im ga je davao. Tvrdio je da može da ih sve prepozna, kao što prepoznaje i veštice. Izjavio je kako je u Somboru već prepoznao četiri veštice, te su odvedene u Beč, pred caricu Mariju Tereziju. Ali, carica se smilovala na njih i vratila ih natrag u Sombor (možemo samo da pretpostavimo s kojim je prezirom prema pošaljiocima prosvećana vladarka to učinila).

Vešticama je potom suđeno pred varmeđom (županijom), gde su ispovedile i priznale svoje veštičarenje. Posle toga su čvrsto obećale da više dejstvovati neće, te su puštene kućama. Osim njih, Stojadinović je razobličio još četiri veštice iz sela Leđena (Riđice). One su priznale da ne jedu samo ljude, no i konje, pse i sve u čemu ima života. On je sud ozbiljno uveravao da, kada bi, ovim vešticama od Boga bilo dopušteno samo ljude jesti, ne bi ni jedan čovek na svetu ostao.

Dokument sa ovog saslušanja čuva se u Arhivu SANU u Sr. Karlovcima.

Veliki pozdrav iz Sombora

SJAJNO!



Morate se ulogovati da bi postavili komentar Login