SJAJNE VESTI & AGROKLUB O UZGOJU LEŠNIKA
Voćarska proizvodnja je zahtevna i skupa. Pri podizanju zasada neophodna su velika ulaganja, a onda voćnjak treba negovati dok ne stigne prvi rod, svakako i kasnije. Ipak do sada, poslednjih godina su voćari uglavnom mogli računati na solidne prihode, međutim sada nije tako. Niske otkupne cene i otežan plasman jabuka, višanja, uticale su da neki proizvođači počnu da krče svoje voćnjake.
Za sada samo odgajivači lešnika nemaju problema sa plasmanom. Lešnik se traži na tržištu, čak je i deficitaran pa se uvozi, a njegova cena dostiže i do 1.800 dinara za kilogram. Lešnik zahteva rastresita, duboka, umereno vlažna zemljišta i dobru osunčanost terena. Interesovanje za uzgoj lešnika neprestan raste, ali problem je dug period ulaganja do pune rodnosti i povraćaja investicije.
Porodica Dimitrijević, iz sela Poljane bavi se uzgojom leske već nekoliko godina, a o kompletnoj proizvodnji brine se mladi Miloš Dimitrijević. Dimitrijevići su prvi zasad leske podigli 2008. godine, a kasnije su se odlučili da podignu još jedan veći. I planovi za budućnost su sve izvesniji.
„Prvi zasad leske zasađen je 2008. godine i u njemu ima oko dve stotine sadnica posađenih na površini od oko 50 ari. Pet godina kasnije smo zasadili novi zasad lešnika na jednom hektaru i na njemu smo posadili 550 sadnica. U planu nam je da na još hektar i četrdeset ari zasadimo oko 750 sadnica lešnika“ – kaže Miloš Dimitrijević.
Loši vremenski uslovi desetkuju rod
Do sada DImitrijevići su lešnik ubirali samo iz prvog zasada. Prinosi zavise od godine do godine, ali je Miloš zadovoljan i početnim prinosima i prodajom. Ove godine zbog nepovoljnih vremenskih uslova izostao je dobar rod, a loši meteorološki uslovi i česte pojave grada gotovo su desetkovale prinos.
„Za sada rađa samo zasad koji smo prvi podigli. Očekujemo da će možda i zasad koji je kasnije posađen sledeće godine imati rod. Leski koju smo prvu posadili ovo je bila tek druga rodna godina i za sada smo zadovoljni. Ove godine su zasad pogodila dva grada, a i oprašivanje je bilo loše. To je umnogome uticalo da rod bude gotovo desetkovan, ali sve je to priroda“ – ističe mladi domaćin.
Neophodna mehanizacija
Do novog roda ima još cela godina, a za to vreme u voćnjaku treba obaviti mnoge poslove. Celokupnu proizvodnju Dimitrijevići finansiraju iz sopstvenih sredstava, zato se ide korak po korak. Već na početku, pri podizanju zasada postavljen je sistem za navodnjavanje i prihranu, a kako Miloš kaže bez sistema kap-po-kap gotovo je nemoguće ostvariti dobru proizvodnju lešnika. Za obradu zemljišta u zasadu lešnika potrebna je specifična mehanizacija, a kako je Miloš majstor mnoge priključke i sam pravi.
„Posla uvek ima, ali uz veliku volju se sve može postići. Mehanizacija predstavlja mali problem koji za sada još uvek nismo rešili ali se nadamo da ćemo vremenom nabaviti ono što nam je potrebno i smanjiti ručni rad. Imamo sistem za navodnjavanje kap-po-kap. Što se toga tiče usavršili smo rad, jer lešnik bez sistema za navodnjavanje nema nikakvu perspektivu. Ja sam po zanimnaju bravar i samim tim ponešto i sam napravim. Za obradu zasada imamo mašinu koja se dobro pokazala, a u planu nam je da napravimo još dve mašine, jednu kao priključak za traktor koju ću koristiti za međurednu obradu“ – priča Miloš o svojim planovima.
Miloš je u radnom odnosu, ali ga je posao sa lešnicima zainteresovao i ako sve bude teklo po planu i kako treba, on će se u potpunosti posvetiti samo ovoj proizvodnji.
„U početku je sve to delovalo kao hobi, međutim vremenom sam stvorio lepu sliku i imam planove za budućnost. Smatram da mogu od toga lepo i pristojno da živim, vuče me malo i ljubav, a malo i nada u bolje sutra“ – iskren je Miloš.
Foto: pixabay.com, Miloš Dimitrijević
Autorka: Mirjana Stepic
U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.
SJAJNO!
Morate se ulogovati da bi postavili komentar Login