SJAJNE VESTI & AGOKLUB O PROIZVODNJI KVALITETNOG RASADA PAPRIKE

Paprika je povrtarska kultura koja vodi poreklo iz Centralne i Južne Amerike, a to je svrstava u toploljubive kulture. Za svoj rast i razvoj zahteva visoke temperature i druge odgovarajuće uslove, neutralno ili slabokiselo tlo, dovoljno svetlosti. Zbog dugog perioda rasta paprika se u našim uslovima najčešće uzgaja iz rasada kao jednogodišnja biljka.

Proizvodnja rasada skraćuje vreme rasta u polju, biljke ranije plodonose. Od kvaliteta rasada zavisiće i kvalitet biljaka koje se gaje na otvorenom polju ili plasteniku. Samo kvalitetan rasad može dati biljke otporne na bolesti, štetočine, vremenske prilike i visoke rodnosti. Proizvodnji rasada treba posvetiti pažnju, jer je ona temelj uspešnog gajenja paprike.

Značaj pravovremene setve

Za proizvodnju kvalitetnog rasada potrebno je obratiti pažnju na zahteve paprike u pogledu kvaliteta supstrata, temperature vazduha, temperature supstrata, osvetljenosti, vlažnosti supstrata. Seme treba biti dobrog kvaliteta, ujednačeno, dezinfikovano. Poželjno je seme pre setve potopiti u čaj kako bi semenjača omekšala i ubrzali klijanje i nicanje.

Paprika ne niče ako je temperatura vazduha ispod 20ºC. Isto tako, paprika neće nići ni kada je temperatura vazduha iznad 35ºC.

Setvu treba obaviti pravovremeno. Period rasadničarske proizvodnje od setve semena do rasada spremnog za sadnju traje od 50 do 60 dana u zavisnosti od sorte. Vreme setve semena treba uskladiti sa vremenom sadnje u plasteniku ili u polju kako rasad ne bi prerastao. U zavisnosti od namene proizvodnje paprike, da li će biti sađena u plasteniku ili na otvorenom polju, proizvodnja rasada paprike može biti:

– rana,
– srednje rana i
– kasna.

Rana proizvodnja rasada namenjena je proizvodnji paprike u plastenicima sa grejanjem. Setva se obavlja krajem decembra, tokom januara i početkom februara. Ovakva proizvodnja zahteva i odgovarajuće uslove i sredstva. Najveći broj proizvođača proizvodi srednje rani rasad sa rasađivanjem početkom maja na otvorenom i prvu berbu krajem jula.

Postoje razne tehnike proizvodnje rasada. Rasad može biti: čupani rasad sa golim žilama, pikirani rasad, rasad u kontejnerima, rasad u jiffy razgradivim saksijama, rasad u tresetnim kockama.

Čupani rasad je tradicionalni način proizvodnje. Odlikuje ga jednostavnost proizvodnje, ali ovaj način ima i niz nedostataka: teža je zaštita od pojave oboljenja (virusne bolesti i bolesti truleži rasada se lako šire), prilikom čupanja oštećuje se koren mlade paprike, velika gustina biljaka (mali vegetacijski prostor).

Traži optimalnu temperaturu

Proizvodnja pikiranog rasada dominantna je na našim prostorima i pored toga što zahteva dosta uloženog rada. Pikiranjem malih biljčica paprike obezbeđujemo prostor za neometan rast. Biljčice se pikiraju kada pored kotiledonih listića imaju prve prave listove. Pre pikiranja biljčice se zaliju kako bi se izbeglo oštećenje korena. Dubina sadnje prilikom pikiranja je do kotiledonih listića, ne dublje.

Kaljenje rasada je mera koja doprinosi kvalitetu rasada i uspehu presađivanja.

Kod proizvodnje rasada paprike treba znati da paprika ne niče ako je temperatura vazduha ispod 20ºC. Isto tako, paprika neće nići ni kada je temperatura vazduha iznad 35ºC. Temperatura supstrata treba da se kreće između 18 i 24ºC. Optimalna temperatura vazduha je oko 25ºC i kreće se od 22 do 28ºC. Noćne temperature trebaju biti nešto niže, ali ne smeju pasti ispod 15ºC, jer tada paprika prestaje sa rastom. Nakon klijanja temperatura se snižava da bi se ponovo povećala. Temperature vode za zalevanje treba da je iznad 20ºC. Relativna vlažnost vazduha treba da je 60 do 70%.

Period klijanja i nicanja je pod uticajem temperature. Paprika klija i niče za šest do sedam dana pri temperaturi vazduha od 28 do 32ºC. Ukoliko je temperatura 22ºC niče tek za 20 dana. Kaljenje rasada je mera koja doprinosi kvalitetu rasada i uspehu presađivanja.

Pre sadnje rasad je potrebno prekaliti. Kaljenje rasada je neophodna mera navikavanja rasada na spoljašne uslove. Nekaljen rasad može stradati od noćnih temperatura, od sunca može dobiti opekotine i potpuno biti spaljen. Sam proces kaljenja rasada započinjemo dve sedmice pre sadnje u plastenik koji se ne greje ili na otvoreno polje. Rasad se provetrava i snižava se temperatura. Dobro kaljen rasad brže se prilagođava novim uslovima i biljke neometano nastavljaju sa rastom. Rasad koji nije kaljen podložan je stresu, pojavi bolesti i napadu štetočina.

Karakteristike kvalitetnog rasada paprike

Kod kvalitetnog rasada paprike biljka je visoka 16 do 20 cm, elastičnog stabla sa šest do 10 listova. Koren treba da je dobro razvijen, listovi trebaju biti sjajni i zeleni. Moraju biti prisutni kotiledoni listovi, jer njihovo odsustvo pokazuje da je rasad bio pod stresom. Na rasadu ne sme biti prisutna oštećenja od štetočina ili simptoma od biljnih oboljenja.

Foto: Flickr / Sam – Cat
Autorka: Ranka Vojnović

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!

  agroklub, kaljenje, paprika, povrtarstvo, ranka vojnovic, rasad, rasad paprike, rasadnicka proizvodnja, rasadnik, seme, sjajne vesti, temperatura, top vesti