SJAJNE VESTI & AGROKLUB O PRIHRANI PŠENICE ZA VISOKE PRINOSE I NIŽE TROŠKOVE

Uskoro je pred našim ratarima bitan posao od koga u mnogome zavisi budući rod, a to je prihrana pšenice. Međutim, pre unosa hraniva neophodno je analizirati zemljište po N-min metodi. Ulaganje u ovu analizu donosi višestruku korist, kako za proizvođače, tako i za ceo eko sistem, upozoravaju stručnjaci.

Na povećanje prinosa najviše utiče azot

Azot je neophodan makro hranljivi element koga biljka u velikim količinama traži iz zemljišta i kao takav je izuzetno bitan. To hranivo najviše utiče na povećanje prinosa u odnosu na neke druge, isto tako važne, makro hranljive elemente, kao što su fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, sumpor i drugi, podseća rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, dr Jovica Vasin.

„Najveći uticaj na prinos sa jedinicom hraniva je kod azota. Zato je važno balansiranje sa količinom ovog elementa u zemljištu, a greške mogu biti dvojake. Ukoliko se ne rade analize zemljišta, biljkama može da se ne obezbedi dovoljne količine azota, odnosno da imamo manjak azota u zemljištu za potrebe biljaka. U tom slučaju biljke su slabije razvijene i ne daju onaj prinos koji bi mogle da pruže svojim genetskim potencijalom. U suprotnom, ukoliko se unese više azota, a nažalost i to se dešava, prvi i osnovni problem je taj da nam rentabilnost proizvodnje opada. Ovo naročito, jer đubriva u kalkulaciji troškova zauzimaju veliki deo“ – objašnjava Vasin.

Dodaje da uz pad profitabilnosti proizvodnje, kod pređubravanja azotom dolazi i do problema sa rastom i razvićem biljaka. Biljke će biti previše bujne, neće dobro ekonomisati sa vodom, odnosno listovi će biti suviše veliki. Takav usev će u slučaju sušnog perioda teže podnositi nedostatak vlage od biljaka koje su optimalno đubrene.

„Suvišak azota takođe produžava period vegetacije, na primer kod pšenice biljka ne nalije zrno već uđe u sušni period kada je nalivanje otežano. Problem je i izduživanje biljaka i njihovo poleganje, pa kod kombajniranja imamo problem zahvata polegle pšenice, što takođe obara već umanjen prinos zbog pređubravanja“ – kaže Vasin.

Veći unos azota utiče na ceo eko sistem

Prihranjivanje biljaka bez prethodne analize zemljišta, pre svega veći unos hraniva od potrebnog, ima uticaj i na ceo eko sistem, upozorava Vasin. Najveće ispiranje u eko sistem je kod azota, ali je to registrovano i kod fosfora. Kod azota koji se ne vezuje za zemljište, suvišak ide u podzemne vode.

„Dolazi do zagađenja podzemnih voda, a veliki problem je kada azot dospe u stajaće vode. Ovo odgovara algama koje bujaju. One tako povlače veću potrošnju kiseonika u vodi, pa imamo slučajeve pomora ribe u nekim barama i kanalima. Taj proces se zove eutrofikacija, odnosno povećanje sadržaja nekih hranljivih elemenata u vodama, koji najčešće potiču iz poljoprivrede. Zato N-min analiza zemljišta ima za cilj pravilnu preporuku za đubrenje“ – podseća Vasin.

Svi koji žele da saznaju više o uzorkovanju zemlje za N min analizu, kao i da dobiju dodatne savete, mogu da se obrate u Institut za ratarstvo i povrtarstvo, u Laboratoriju za zemljište i agroekologiju.

Foto: kridneh / Pixabay
Autor: Stevan Davidović – Zeremski

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!

  agroklub, azot, djubrenje, jovica vasin, n-min metoda, predjubravanja azotom, psenica, ratarstvo, sjajne vesti, stevan davidovic zeremski, top vesti