SJAJNE VESTI & AGROKLUB

Na marginama 51. Savetovanja agronoma na Zlatiboru govorilo se i o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u onom delu koji predviđa da od 1. septembra 2017. godine strani državljani mogu da kupuju zemljište pod identičnim uslovima kao i naši državljani. Poljoprivrednici, naučni radnici, profesori na fakultetima, agrarni analitičari o ovoj temi govore emotivno. Nije ni čudno, s obzirom na značaj zemljišta u proizvodnji hrane. Njihovi odgovori, gotovo bez izuzetka, bili su jedinstveni.

Lambeta: Pod hitno se zaštititi, vreme ističe

Poljopriprivrednik iz Gajdobre Zoran Lambeta na pitanje da li treba dozvoliti strancima da kupuju zemljište pod istim uslovima kao i naši građani odgovara:

„Zemlju treba ostaviti domaćim poljoprivrednicima i zaštiti se od mogućnosti da je kupuju stranci. Jedan domaćin iz dvorišta može sve da proda, osim zemljišta. Zemlja je osnovni resurs koji se ne prodaje. Zemlja je hranitelj stuba društva – porodice. Moramo se pod hitno zaštititi svim raspoloživim sredstvima kako ne bi došlo do prodaje zemlje strancima, jer nam vreme polako ističe“ – kaže Lambeta.

Denčić: Imamo samo ovu zemlju, rezervnu nemamo

Od akademika Srbislava Denčića navikli smo da govori o materiji koju najbolje poznaje – oplemenjivanju pšenice. O eventualnoj prodaji zemlje strancima on kaže:

„Normalno da ne treba dozvoliti prodaju zemljišta strancima. Kakvo je to pitanje?! Imamo samo ovu zemlju, rezervnu nemamo. Treba je čuvati po svaku cenu. Kako prodavati – naopako?! Mislim da to može da se izbegne. Mađari su izbegli, pravili su raznorazne gimnastike samo da to ne urade. Kad prodaš zemlju, bez obzira što je ona ovde, ali je drugi vlasnik, to je sasvim drugačiji odnos. Imamo pravnike, ekonomiste, vrhunske i svetske pa neka nađu rešenje“ – kaže Denčić.

Tica: Država da gazduje zemljištem

Dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nedeljko Tica takođe je nedvosmislen:

„Poljoprivredno zemljište je naš najvažniji resurs. Istovremeno to je resurs koji se ne obnavlja. Ne može se zameniti. Moje mišljenje je da država kao vlasnik zemljišta treba da zadrži vlasništvo i da kao racionalan vlasnik sa njim u budućnosti gazduje, tako što će ga kroz izdavanje i druge mere koristiti na najbolji način“ – kaže Tica.

Da li slučajno ili namerno, dekan Poljoprivrednog fakulteta govorio je samo o državnom poljoprivrednom zemljištu, a činjenica je da je onog u privatnom vlasništvu mnogo više.

Gulan: Pola državnog zemljišta prodati našim seljacima

Član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Branislav Gulan kaže da zemlju ne bi trebalo prodavati strancima pošto naši poljoprivrednici imaju znanja i iskustva u racionalnim gazdovanjem tim resursom. Ima i predlog:

„Više od polovine državnog zemljišta bi trebalo prodati seljacima, i za to bi država dobila negde oko tri milijarde evra. Milijardu bi trebalo uložiti u razvoj poljoprivrede, a ostalo uložiti u druge sfere. U Izraelu je sva državna zemlja, nema privatne. Daju 49% zemljišta u zakup na 49 godina. Državnu zemlju treba zadržati, to je naše prirodno bogatstvo, koje smo mi samo pozajmili od naših naslednika. Činjenica je i da je previše raubujemo i loše gazdujemo njome“ – kaže Gulan.

Zanimljivo da i ovaj sagovornik govori samo o državnom poljoprivrednom zemljištu. Može se reći da je u ovom trenutku nepopularno govoriti u prilog tome da se tržište zemljišta liberalizuje i retki su ti poslenici agrarne misli koji se sa tim predlogom pojavljuju u javnosti.

Nedimović: Menjamo Zakon o zemljištu

Na veliku zainteresovanost javnosti za ovu temu nije ostao nem ni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, a javno izgovorene reči daju povoda za optimizam zagovornicima zabrane prodaje zemljišta strancima:

„Zaštitićemo nacionalne interese i koristićemo modele koji su sprovedeni u Sloveniji i Slovačkoj. Mi smo već pripremili nacrt izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji će da reguliše ovu materiju. Pre neki dan smo imali sastanak sa kolegama iz Evropske komisije kojima smo to saopštili. Ta stvar ide dobro, tako da ćemo se sa tim predlogom pred srpskim parlamentom pojaviti na nekom od narednih zasedanja. Dokument prvo mora da prođe neku vrstu stručne rasprave, pa da ide na vladu pa potom i u parlament. Neće doći do crnog scenarija“ – kaže Nedimović.

Foto i autor: Đorđe Simović

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!

  agroklub, agronomi, branislav gulan, branislav nedimović, djordje simovic, nedeljko tica, prodaja, savetovanje, sjajne vesti, srbislav dencic, stranci, strucni skupovi, top vesti, zemlja, zemljiste, zlatibor, zoran lamabeta