SJAJNE VESTI & NIŠKE VESTI

Radivoje Rale Nikolić je dete razvedenih roditelja. Majka ih je napustila, otac na izdržavanju kazne u niškom Kazneno popravnom zavodu, baka koja ga je čuvala i odgajala je pre nešto više od godinu dana preminula, a on je do nedavna živeo sam, bez ikakvih prihoda. Uz pomoć dobrih ljudi, dobio je posao u struci. Danas je srećan što će od prve plate moći da plati struju i sačuva svoj jedini dom.

Raleta smo upoznali kao uličnog svirača. Svira redak instrument, kahon, i za sebe voli da kaže da je muzičar. Muziku obožava, sa njom leže i budi se, a donosila mu je i pokoji dinar, koliko da preživi. Tada, pre otprilike dve godine, pitali smo ga šta mu je najveća želja, ima li kakve snove kao svi mladi ljudi.

„Želja mi je da otac i majka ponovo jednoga dana budu zajedno. Da imamo porodicu, kakvu smo imali kad sam bio mali. A snovi … nemam snove. Snovi su varljivi. Sanjaš, pa se onda probudiš i suočiš sa stvarnošću. Ne, nemam snove… ne želim da se razočaram. Koračam kroz život, pa šta mi donese.“ – rekao nam je tada Rale.

A danas, kada ima posao, kada kao i svi obični ljudi žuri ujutru da ne zakasni, trudi se da bude dobar radnik tamo gde su mu otvorili vrata i pružili šansu da pobedi nevolje, na naše pitanje je i srećan barem malo, odgovara:

„Srećan sam, ne barem malo, barem mnogo sam srećan. Jedva čekam da dobijem prvu platu i da od nje platim struju. Dužan sam 18.000 i struja mi je isključena. Svanuće mi kada budem mogao da uključim svetlo i bacim sveću.“

Rale zna i ume da bude srećan

Rale živi u skromnoj porodičnoj kući u Medoševcu. Bez struje, osnovnih sredstava za život, bez mnogo toga što imaju njegovi vršnjaci, bez pažnje i ljubavi roditelja… a zna i ume da bude srećan.

„Gledao sam svoje drugare koji imaju sve, a ne umeju da budu srećni. Ja nisam imao ništa, ali sam svakoga jutra kada se probudim sebi postavljao neki mali zadatak, trudio se da ga ispunim, i uveče bih zbog toga bio srećan. Klonio sam se svih poroka…cigareta, alkohola, droge jer sam shvatio gledajući drugare, da to ne donosi sreću.
Nisam postao kao oni, ne zato što sam znao da je to loše, već po osećaju… i najvažnije u svemu, nisam želeo da postanem loš momak jer bi moja baka zbog toga bila jako tužna. A ona mi je bila sve. Nisam hteo da je rastužim, niti razočaram.“

Jedini cilj – Da postane čovek

Rale je završio srednju tehničku školu, usput je svirao, gazio kroz život sa jednim jedinim ciljem – da postane čovek, vredan pažnje. I postao je. Momak koji radi i moći će da zarađuje, momak čiji je hobi muzika kojom će se kaže baviti u slobodno vreme i nekoko danas ima snove. Najveci je da kupi bubanj i nastavi da ozbiljnije vezba i postane muzičar koji neće svirati samo na ulici.

„Voleo bih da svojoj deci dam sve ono što ja nisam imao, voleo bih da ih naučim sve ono što mene nisu naučili, da im poklonim svu ljubav ovog sveta i budem njihov najbolji drug.„

Radivoje Rale Nikolić je, kao ulični svirač, učestvovao u mnogim humanitarnim akcijama u kojima se prikuplja pomoć za bolesnu decu. Delio je ono što ima sa drugarima i komšijama i ne postoji niko ko o njemu nije izgovorio lepu reč. Nije momak koji je završio visoke škole, nema tražio uspeh i nagrade na takmičenjima, nije iz uzorne porodice, ne odlikuje ga ništa što odlikuje neku u javnosti zapaženu decu. Ovo je mladić koji je sa najvišom ocenom završio školu koja se zove „život“, i bez ičije pomoći i podrške postao dobar čovek.

U saradnji sa NIŠKIM VESTIMA ovaj članak-intervju je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!

  niske vesti, radivoje rale nikolic, sjajne vesti, top vesti, ulicni svirac, zivotna prica