SJAJNE VESTI & AGROKLUB

Moderni liker je piće koje je prvi zvanično okusio francuski kralj Luj XIV i po njemu je i dobio ime. Kod nas su ga donedavno pile isključivo žene, ali danas ga sve više kupuju i muškarci. Čak i oni koji uopšte ne piju alkohol, ponekad ne mogu da odole likeru kao aperitivu ili digestivu.

Ovog puta ne pričamo o industrijskim, već o domaćim likerima. Reč je o tome da u skoro svakom špajizu ili podrumu u Šumadiji, koje smo obišli, domaćice osim klasične zimnice koje spremaju za prodaju, obavezno u ponudi imaju i likere.

Znaju da prave likere, ali im je potrebna pomoć

Prodaja, kažu, ne ide loše, ali daleko od toga da bi se od pravljenja likera moglo živeti. Više je kao dodatak u paketu sa ostalom zimnicom. Svetlana Jovanović iz Gornje Trnave kod Topole u svojoj kuhinji pravi likere od skoro svih vrsta voća koje ima na porodičnom imanju. Domaća proizvodnja kaže ona, nije sporna, jer na selu ima mnogo mladih žena voljnih da to rade. Problem je u nečem drugom.

„Od 32 kuće u našem kraju, u 25 već sada ima mladih žena koje to rade ili su spremne da se upuste u pravljenje likera. Međutim, sve smo mi ovde domaćice. To znači da smo neobrazovane, ne po završenim školama, već po vođenju prodaje, marketinga, ulaganja. Nas jednostavno treba neko da okupi i povede u taj posao. Sve mi živimo u domaćinstvima koja se oslanjanju na poljoprivredu. To znači da su prioriteti takvi da se ulaže u kupovinu novih mašina i u voćnjake. Jer od toga svi živimo i tu nema kompromisa“ – kaže Svetlana.

Domaćicama koje se bave pravljenjem zimnice, pa i likera, u tom slučaju preostaje da sa minimalnim sredstvima naprave proizvod poput likera. Svetlana pravi likere od skoro svih vrsta voća, jer ona i njena porodica imaju voćnjake na preko 15 hektara. Ono što preostane od voća koje ne ide za izvoz i prodaju, završi kod Svetlane u njenoj kuhinji.

Ko više pije likere – muškarci ili žene?

Osim domaćih sokova, džemova i slatka, omiljena proizvodnja su joj likeri. Ona laički primećuje da u poslednje vreme sve češće zovu muškarci – i kupuju.

„Nekada su samo devojke pile liker. Sada je situacija malo drugačija. Osim toga, ispostavilo se da je domaći liker pravo otkriće, kao da ljudi kod nas dosada nisu znali da postoji. Ranije se najviše kupovao industrijski liker, pa se ta flaša razvlačila godinama po kući. Sada kupuju domaći za degustaciju i uživanje, njihovo lično ili kada im dolaze gosti iz inostranstva. Ovo bi zaista mogao da bude izvor prihoda za mnoge žene na selu, samo je potrebno da nam neko malo pomogne. Potpuno sam sigurna da bi ovo domaće piće imalo dobru prođu u inostranstvu. A kada okrenete flašu domaćeg likera vidite talog voća, koga nema u industrijskom“ – dodaje Svetlana Jovanović.

Porudžbine iz inostranstva

U prilog ovoj tvrdnji Svetlana navodi da često ima porudžbine naših ljudi koji žive u inostranstvu. Njeni likeri su najdalje otišli u Melburn. Ne kupuju, kaže, samo za sebe, već i kao poklon svojim prijateljima strancima.

„Da mogu preko granice veće količine, prodaja bi išla odlično, jer stranci znaju da cene domaći proizvod. Kod nas to nije slučaj. Mlade majke više voli da kupe za 100 dinara industrijski sok, koji detetu oboji jezik, nego domaći na rastvaranje, iako je jeftiniji i mnogo zdraviji. Tako je i sa alkoholnim pićima. Za sada likere služimo u svojoj kući i prodajemo sa ostalom zimnicom. Obilazimo manifestacije, stalno smo na Oplenačkoj berbi“ – kaže Svetlana.

Kako se prave likeri?

Likere su pravile i žene u prošlosti u šumadijskom kraju. Nekada su bili od raznih trava ili oraha, a danas ih ima i od jagoda, borovnica, kajsija, bresaka, malina. Za dobar liker potrebno je dobro voće, kojeg u topolskom kraju ima u izobilju, zatim šećer i lozova rakija.

„Lozova rakija je osnova, zato što je neutralna – nema mirisa. Od mene je jako teško dobiti recept, ne zato što ne dam, nego zato što jednostavno radim po nekoj svojoj meri. Imam svoje lonče i po njemu se upravljam. Procentualno koliko voća stavite, toliko i šećera i toliko rakije. Nema preterane filozofije. A dobijete prelepo piće sa rokom trajanja, ako hoćete i 100 godina, i koje se pije preko cele godine“, kaže ona.

Prvi liker napravljen za francuskog kralja

Prve likere napravili su srednjovekovni monasi i alhemirači, ali kao eliksire i balzame i upotrebljavali su ih za lečenje. Istorija kaže da su moderni likeri koje danas poznajemo nastali u 17. veku. Za nastanak prvog modernog likera zaslužan je, kažu, francuski kralj Luj XIV, poznat i kao Kralj Sunce. Bio je poznat po raskošnom, pa i raspusnom životu, koji je počeo da ostavlja tragove na njegovoj snazi. Jedna od njegovih ljubavnica Markiza de Mentenon odlučila je da mu pomogne i po savetu monaha Benediktanaca napravila je „čudotvoran“ lek od mladih oraha, meda i „strogo čuvanog leka alhemičara (etanola)“. Markiza je odlučila da piću ime da po Kralju Sunca. Liker od oraha se dopao Luju XIV i tako je počeo novi život modernih likera. Jedino nije ostalo zabeleženo da li je orahovača pomogla kralju, ali je poznato da je posle smrti svoje prve supruge ubrzo oženio dugogodišnju ljubavnicu Markizu de Mentenon.

Autor i foto: Biljana Nenković

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak-intervju je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!

  agroklub, biljana nenkovic, gornja trnava, liker, sjajne vesti, sumadija, sumadijski okrug, svetlana jovanovic, top vesti, topola, vocnjak