Toše Proeski – 8 godina od odlaska „Balkanskog Anđela“

MUZIKA  
Toše Proeski – 8 godina od odlaska „Balkanskog Anđela“

SEĆANJE NA TOŠETA

Danas se navršava 8 godina od smrti makedonskog pevača Tošeta Proeskog, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći 16. oktobra 2007. godine na autoputu Zagreb – Lipovac, u blizini Nove Gradiške.
 
Todor Toše Proeski, ili kako su ga mnogi nazivali „Balkanski Anđeo“, rođen je 25. januara 1981. godine u Prilepu, ali je odrastao u Kruševu. Mesto kojem se uvek vraćao i jedino mesto gde je mogao da pronađe svoj mir u društvu prijatelja sa kojima je proveo detinjstvo. U Kruševu je odlazio u manastira Svetog Preobraženja, gde je pronalazio duševni mir. Pokrenuo je akciju renoviranja manastira, zajedno sa svojim ocem Nikolom i prijateljima, ali zla sudbina mu nije dozvolila da prisustvuje završetku radova.

Tamo, u Kruševu, čuveni gitarista Vlatko Stefanovski održao je radionicu gitare, gde su okupljeni gitaristi, svih generacija – njih 70, iz svih delova nekadašnje Jugoslavije svirali za Tošeta. Odsvirali su njegovu pesmu „Izlaži me“, na oduševljenje okupljenih građana:


 
Počeo je vrlo rano sa svojom muzičkom karijerom, već sa 11 godina imao je svoj prvi nastup na dečjem festivalu „Zlatno Slavejče“ sa pesmom „Jas i mojot dedo“ koju je otpevao na vlaškom jeziku. Zavoleo je muziku i njoj se posvetio profesionalno i njegov nastup na festivalu „Melfest“ 1997. godine mu je doneo veliki uspeh. Pobednik je festivala na kom je pevao pesmu „Yesterday“ od Bitlsa. Taj veliki uspeh mu donosi i slavu tako da iste godine se pojavljuje na „Makfestu“ izvodeći pesmu „Pušti me“.

Svoj album prvenac objavio je 1999. godine pod nazivom „Nekade vo nokta“ sa 11 pesama, a tog leta održao je svoj prvi solistički koncert.

Godine su prolazile a njegova popularnost je rasla do neslućenih visina. Ređale su se pesme koje su postajale hitovi, na njegovim koncertima tražila se karta više, njegov božanski i mio glas dovodio je publiku do delirijuma, devojke su ludele na njegovim nastupima i …
Osim što je bio veliki ljubitelj svojih obožavaoca i sve njegove kolege muzičari su ga voleli i imali visoko mišljenje o njemu prvo kao čoveku a onda kao i pevaču. Bio je i veliki humanista, veliki broj koncerata je otpevao za one kojima je novac bio najpotrebniji, a svoj poslednji humanitarni koncert održao je na prepunom Gradskom stadionu u Skoplju, u akciji prikupljanja sredstava za obnovu pojedinih škola u zemlji.
A bio je zaljubljen u jednu Osječanku Andrijanu, rukometašicu ali sudbina im nije bila naklonjena, prerana tragična smrt „Balkanskog Anđela“ ih je zauvek razdvojila.
 
Postao je, a i danas je, jedan od najpopularnijih pevača na Balkanu, koji je svaku pesmu otpevao na sebi svojstven način. U svaku pesmu je ugradio deo svoje duše, koja je zaista bila velika, i zato njegove pesme traju i trajaće još mnogo godina. A kako mu nabrojati hitove a da se neke pesme ne preskoče, to je prosto nemoguće, pokušaćemo samo sa nekim nekim: Čija si tajno moja, Vo kosi da ti spijam, Soba za taga, Ako me pogledneš vo oči, Life Makedonija, Žao mi je, Ko ti to grize obraze, Lagala nas mala (sa Tonijem Cetinskim), Po tebe, Srce nije kamen, Volim osmjeh tvoj (sa Antonijom Šolom), Igra bez granica (2007) i…
Njegov poslednji album zove se „Igre bez granica“ i plod je saradnje sa glumicom i pevačicom iz Hrvatske Antonijom Šolom koja mu je napisala većinu pesama sa albuma. Pesme su ozbiljnije nego na prethodnim albumima, a na albumu se nalaze i tri pesme koje su prepevane od drugih izvođača, pesme „Feeling good“, „Nesanica“ i „Ostala si uvijek ista“.

Na festivalu Beovizija 2008. godine dodeljena mu je posthumno nagrada za životno delo, a zatim je u emotivnom omažu publika u Sava centru uz instrumentalnu pratnju Tošetovog sastava otpevala pesmu „Čija si“.

Makedonska vlada je Proeskog proglasila za Zaslužnog građanina Makedonije, a dan sahrane bio je proglašen za Dan nacionalne žalosti. I pošta Makedonije mu se odužila, štampana je poštanska markica sa njegovim likom.

Mnogi ljudi inspirisani njegovim delima, njegovom pojavom, njegovim glasom odlučili su da mu posvete dokumentarac koji je nazvan „Šest sati do neba“:

Tošeta smo nekako prisvojili kao našeg, jer je većinu svog radnog veka radio i provodio u Srbiji, publika mu je bila naklonjena, a retko ko je mogao reći neku ružnu reč za ovog umetnika. Redovno je bio na TV ekranima, kako u spotovima tako i u intervjuima, a na radio stanicama njegove pesme su bile neizostavne.

Sećanje na ovog velikog pevača anđeoskog lika i duše večno će ostati.
Počivaj u miru „Balkanski Anđele“



Morate se ulogovati da bi postavili komentar Login