SJAJNE VESTI O SVRLJIŠKOJ OVCI

Svrljig je mesto koje je poznato po svrljiškom siru, svrljiškom kačkavalju, svrljiškom belmužu i naravno svrljiškoj ovci. Ova ovca je dobila ime po Svrljiškim planinama gde se i odgaja. Svrljiška ovca je autohtona sorta koja je nastala u ovom delu Srbije, a ovca je pramenka kombinovanih osobina, što znači da je podjednako dobra za proizvodnju mleka, mesa i vune.

Gulijanska ovca ili svrljiška pramenka spada u pramenke dugog repa. Lice i noge ovce su obrasle belom dlakom sa crnim tačkama, a na čelu ima ćubu, a telo joj je obraslo belom vunom. Krupnijeg je soja, a visna grebena ovaca je oko 60, dok kod ovnova iznosi između 60 i 65 cm. Računajući i količinu mleka koju jagnje posisa, prosečna proizvodnja mleka za laktacioni period od 6 meseci iznosi 80 litara. Težina prosečne odrasle ovce kreće se između 30 i 40 kg, najčešće oko 35-36 kg, a ovnovi oko 45 kg. Randman mesa kod odraslih grla iznosi oko 48%. Svrljiški soj ima najbolju obraslost od svih sojeva, što utiče i na težinu runa koja iznosi oko 36 mikrona (C i D sortiment). Godišnji nastrig vune u proseku se kreće oko 1,5 kg u ovaca i oko 2 kg u ovnova. Randman vune iznosi oko 55%. Kada se radi o plodnost ovih ovaca ona se kreće od 100-110%. Ovce su šute, a ovnovi mogu biti šuti ili pak rogati. Svrljiška ovca je kasnostasna. Spada u grupu dugorepih ovaca.

Tradicionalni način uzgoja svrljiškog soja pramenke podrazumeva pre svega njenu dobru adaptibilnost na područje gde se gaji kao i prirodne resurse (pšnjake) koji okružuju područje. Ova ovca se leti gaji na pašnjacima, a preko zime u staji. Interesantno je da gotovo svako seosko domaćinstvo u Svljiškom kraju ima bar nekoliko grla. Prema jednom popisu iz 2012. godine, na teritoriji Opštine Svrljig se nalazilo 12.800 ovaca što je nedovoljan broj u odnosu na raspoložive kapacitete i razvojne mogućnosti koje ova grana stočarstva može da ostvari. Zbog toga su svrljiške ovce u izumiranju i potrebno je sistematski pristupiti ovom problemu:

Letnji period gajenja ovaca na ispaši: Ovaj ciklus gajenja bi u zavisnosti od vremenskih uslova počeo odmah nakon obrazovanja travnog pokrivača neophodnog za napasanje ovaca. To je period od 1-6 maja, pa u narednih 7 meseci, sve dok postoji mogućnost izlaska na pašnjake. Do snegova.
U period ispaše, ovce dobijaju kao dodatak ishrani samo stočnu so. Sastav trave napšnjacima je dovoljan da zadovolj i njhove uzgojne potrebe.
Otporna, izdržljiva i skromna, svrljiška ovca ostvaruje odlične proizvodne rezultate iako je leti samo na paši a zimi na senu. Jagnji jednom godišnje i to samo jedno ili dva jagnjeta, a zatim se ručno muze. Muža se sprovodi svakodnevno, mleko se predaje na preradu u mlekaru za proizvodnju sira i kačkavalja. Za pravilno i potpuno sprovođenje muže koja se ručno obavlja pored pastira neophodno je angažovanje i drugih članova domaćinstva.

Pogledajte jedan interesantan video kako se doje jaganjci svrljiške ovce:

Nadamo se da će država pristupiti sistematski ovom problemu i da će naći najbolji način da, pre svega, zadrži mlade u svojim selima a zatim da podstakne proizvodnju ovog nacionalnog blaga.

SJAJNO!

  jugoistocna srbija, ovca, sjajne vesti, svrljig, svrljiska ovca, svrljiske planine, top vesti