Miroslav Mika Antić – Čemu na svetu narodi, ako postoje ljudi?

ISTORIJA, KNJIŽEVNOST, UMETNOST  
Miroslav Mika Antić – Čemu na svetu narodi, ako postoje ljudi?

SJAJNE VESTI PODSEĆAJU NA VELIKANE

Miroslav Mika Antić je rođen 14.03.1932. u Mokrinu kod Novog Sada. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

O sebi je Mika Antić rekao: „To je čista moja biografija“.

Mika Antić o sebi: „U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama… Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca.“

Mika Antić o sebi: „Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije…“

Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu Pančevac. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u Dnevniku, radeći jedno vreme u izdanju sredom — Novosadskom dnevniku, do 1959.

Više od godinu dana bio u Beogradu urednik Pionira (1959—1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u Izdavačkom odeljenju Foruma, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) — novinar u novinskoj Izdavačkoj kući Dnevnik — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962—1965), obnovio i radio kao glavni urednik Neven Čika Jove Zmaja (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu.

Mika Antić o sebi: „Imam i neke nagrade i priznanja. Dve ‘Nevenove’. Jednu za životno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorišta. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobođenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list ‘Ritam’ ili uređivao Zmajev ‘Neven’… „

Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima.

Dela koje je napisao::
„Vojvodina“
„Ispričano za proleće“ (1951)
„Roždestvo tvoje“
„Plavo nebo“
„Nasmejani svet“ (1955)
„Psovke nežnosti“
„Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) (1962)
„Mit o ptici“
„Šašava knjiga“ (1972)
„Izdajstvo lirike“

Za decu je napisao:
„Plavi čuperak“ (1965)
„Horoskop“ (1983)
„Prva ljubav“ (1978)
„Garavi sokak“ (1973)
„Živeli prekosutra“ (1974)
„Plava zvezda“

Autobiografija

U običnom sam sebe uhvatio,
pa nikad nisam to sakrivao,
bar sam pošteno kiriju platio,
na ovom svetu što sam živeo

možda sam nekome jad iscelio,
i nekom u zenice sjaj namamio,
i u komšiluk zvezde doselio,
u prozor svitanja uramio

ako mi život krila skrati,
i sneg u oku počne da veje,
znam, bar se neću pokajati
što sam umeo da se smejem

Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag.

Mika Antić o sebi: „Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi „In memoriam“. I u svim ostalim svojim pesmama.“

Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila.

CITATI

Ako neko postane svestan da je kroćen, kad-tad mora podivljati.

Čemu na svetu narodi, ako postoje ljudi?

Da bi nadmudrio mudrost, odneguj veštinu slušanja.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog.

I najdalja budućnost ima svoju budućnost, koja u sebi čuje svoje budućnosti glas.

I zato, sve što ti je strano posmatraj blagonaklono. Jer i tvoje je rasuđivanje, jer i tvoje je delanje za nekog nasilje i bol.

Ne bojim se ja zuba, zubi su mekši od usana. Zubi ujedaju za trenutak, usne za ceo život.

Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?

Ne verovati ni u šta, to mora da je takođe nekakva vrsta vere, zatucane i opake.

Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj trenutak nije ni čudesan, ni pravi. Svaki je trenutak istina, samo što poneki ima lažnog čoveka.

Nigde toliko ljudi kao u jednom čoveku, nigde toliko drukčijeg kao u istim stvarima.

O meni najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru.

Orao nikad nije imao potrebu da se upozna sa nekim drugim orlom. Mravi su izmislili narode.

Pa ako se i oklizneš, nekada, u životu, ne gledaj to kao pad u sunovrat, nego kao pad uvis!

Postoje dva sveta. Jedan smo izmislili, a na drugi nas teraju. Od koje ste vi vrste?

Preleti beskonačnost i pobedi vreme i maštu, ali nikad ne zaboravi kako se korača po zemlji.

Samo onda kad i mi tražimo moći će neko i nas da sretne.

Stvarnost je stvarnija ako joj dodaš nestvarnog.

Svoju snagu prepoznaćeš po tome koliko si u stanju da izdržiš samoću.

U svakom septembru ima nečega nalik na tihe rastanke.

Uopšte nije važno imaš li neuredne džepove, neurednu frizuru i domaće zadatke. Najveća nevolja na svetu je sine moj, imati neuredan um.

Umro je 24.06.1986. u Novom Sadu.



Morate se ulogovati da bi postavili komentar Login