SJAJNE VESTI & AGROKLUB

Dragan Ristić iz Vranja svoju opredeljenost da se bavi uzgojem aronije „duguje“ svom srcu. Zbog problema sa srcem on se prvo odlučio da za „svoju dušu“ posadi stotinjak sadnica, pa kada je na svom primeru pokazao da mu se zdravlje poboljšalo, smanjio masti, holesterol, sam je postao hodajuća reklama za svoju aroniju.

„Kada sam operisao srce pročitao sam nešto o aroniji na internetu. Kupio sam sto komada od jednog proizvođača sadnica iz Velike Plane i video sam da to može da bude isplativa proizvodnja, jer su se i drugi ljudi raspitivali kada i gde mogu da kupe moju aroniju. Zbog toga sam ceo posao proširio na 500 sadnica“, rekao je Ristić koji živi i radi u Vranju.

Još uvek nije napustio svoj redovni posao. Oko aronije mu pomaže supruga i prijatelji, naročito tokom branja aronije nastane prava „moba“ (davnašnji narodni običaj udruživanja rada i najčešći vid međusobnog pomaganja na selu), dok druge poslove obavlja sam. Tu pre svega misli na organizaciju isporuke soka krajnjim kupcima i slično.

Uveo navodnjavanje i proširio proizvodnju

Ristić je svoju aroniju zasadio 2009. godine na nadmorskoj visini od oko 400 metara u mesto Kupinince pored Vranja. Počeo je prvo sa 15 ari, ali sada se njegovo imanje prostire na 30 ari. Da bi obezbedio sve uslove potrebne za uzgoj aronije, Ristić je iskopao bunar na dubinu od 30 metara. To mu je omogućilo i da proširi svoju proizvodnju. Po žbunu aronije imao je prinose oko četiri kilograma, a sada već očekuje i prinose od šest kilograma. Kaže, od dalje tražnje zavisi i to da li će proširivati proizvodnju.
Dragan je morao da iskopa bunar i uvede sistem kap po kap. Kod navodnjavanja, bitan je samo Ph vode, odnosno da nije reč o gradskoj vodi koja je tretirana hlorom.

„Dobio sam kvalitetnu vodu, što je bitno za aroniju, a postavio sam i pčele pored njih kako bi vršile oprašivanje“, kaže Ristić i dodaje da iako još uvek nije u sistemu organske proizvodnje, njegova aronija je visokog kvaliteta. On ne koristi ništa od hemijskih pesticida, već samo prirodni humus glistenjak kalifornijskih glista.

Kao i drugi proizvođači, suočava se sa štetočinama poput runtave bube i protiv nje se bori na prirodne načine.
Aronija ne zahteva neki poseban tretman zato je, ako imate parče svoje zemlje, dobra za početnike, odnosno za one koji žele da uzgajaju voće, a razmišljaju koje bi to voće moglo biti. Bobičasto voće, poput borovnice, aronije, ribizle, nešto je što skoro uvek ima prođu na tržištu.

„Imam kamčatsku borovnicu. Godži bobice takođe sam pokušao da zasadim, 50 sadnica i to rađa. Jedino mi je borovnica problem, ona traži kiselu zemlju i nje više ima u planinskim mestima, dok naprimer Kamčatska borovnica ne traži kiselo zemljište“, objašnjava Ristić.

Kosovo glavno tržište

Kako je njegova proizvodnja tek u začetku, Ristić je kupio tri zamrzivača u kojima trenutno zamrzava svoje proizvode. Kosovo i Metohija su mu, kaže, zbog blizine, glavno tržište. On ističe da je za sada reč samo o pojedinačnim narudžbenicama, a smatra da mu je tražnja velika iz te pokrajine, zbog toga što veliki broj njegovih kupaca te sokove šalje dalje, svojim rođacima u inostranstvo.

„Svake godine je sve bolje i bolje. Kada sam počinjao je bilo jako teško, ali sada to već ide svojim tokom“, ističe Ristić.

Sok od aronije piju svi u njegovoj porodici. To je omiljeno piće rano ujutro. Prema njegovim rečima, poželjno je da svako ko je bolestan pije 0,5 dl svako jutro, a ko je zdrav može da popije 0,4 dl.

„Cena litra mog soka je 1.000 dinara. Ko je jednom kod mene pio sok, on ne odustaje od te narudžbine kasnije. Kupovali su po apotekama, ali kažu da to nije to. Mašina nemam dovoljno, te je još uvek ručno cedim, ali garantujem da to što prodam neće da se pokvari u narednih petnaest do dvadeset dana“, kaže Ristić i napominje da je počeo eksperimentalno i rakiju da proizvodi.

Od nedavno prodaje i sušenu aroniju

Dragan je nedavno napravio i sušaru gde suši aroniju, koju, takođe, dobro prodaje. Iako je još uvek na početku, Dragan tvrdi da neće odustati, jer vidi da se sve više ljudi opredeljuje za zdravu hranu i da potražnja raste. Prema njegovim rečima, kada je reč o aroniji najveća prepreka nije proizvodnja nego plasman jer nema organizovanog otkupa.

„Najveća prepeka je prodaja, sve ostalo se da prebroditi. Evo malina ima otkup, ali ne i aronija iako je zdravija namirnica. Imao sam ponudu da skladištim svoju aroniju u jednoj hladnjači, ali sam doživeo neprijatnosti, neku vrstu ucene za sitnu paru. Nisam odustao od svojih principa i počeo sam sam na tržište da izlazim“, ističe naš sagovornik.

Upitali smo ga i za investiciju, imajući u vidu, da početnici ne raspolažu velikim kapitalom. Dragan kaže da vam za početak ne treba više od 500 do 600 evra, pod uslovom da imate njivu, vodu i struju u blizini.

„Može svako time da se bavi, nije mnogo skupa proizvodnja, da se kupe sadnice, aronija ne zahteva neku posebnu negu“, odgovara Dragan na naše pitanje šta bi poručio mladima koji žele da se bave organskom proizvodnjom.

On naglašava i da je proizvođače država zapostavila iz svoje strategije, da konkursi koji su nekada nudili neku vrstu podsticaja više ne postoje, ali ni banke nisu susretljive, jer nude kredite sa visokim kamatama. Dragan bi investirao i podigao neki kredit, ali je još uvek, kako kaže, neisplativo uzeti skup kredit.

Autor: Marija Jovanović

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak-intervju je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!

  agroklub, aronija, dragan ristic, kap po kap, marija jovanovic, sjajne vesti, sok od aronije, susena aronija, top vesti, vranje, zdrava ishrana