Slatki novci od lubenica

POLJOPRIVREDA, VOĆARSTVO  
Slatki novci od lubenica

SJAJNE VESTI & AGROKLUB

Odavno su Sremci shvatili da od suvog ratarenja nema velike zarade. Upravo zbog toga iz godine u godinu povećavaju se površine pod povrtarskim kulturama. Paradajz, paprika, krastavac i luk su najznačajnije biljne vrste, a bez dinja i lubenica se u Sremu ne može.

Očekuje se dobar rod lubenice

Sava Andrić iz Buđanovaca puno znanja, truda i novca je uložio u proizvodnju lubenica i dinja. Kaže nije bilo lako prvo proizvesti kvalitetan rasad, a nakon iznošenja na njivu i sačuvati usev. Vremenske prilike nisu bile naklonjene tazvoju lubenica, a jedina dobra stvar od čestih kiša je smanjnje troškova kod zalivanja, kaže Andrić.

„Jedino tu smo imali uštede. Nije bilo potreba za zalivanjem jer je kiša skoro svaki dan padala. Bilo je komplikovanije kod zaštite, pa je tu otišlo više novca. I onda, kada se sve sabere ispada da smo na istom. Na sreću lubenica sada dobro izgleda i ako vreme posluži biće dobrog roda. Nadamo se da neće biti grada kao u nekim drugim mestima i da ćemo ovu proizvodnju dovesti do kraja. Nama sremcima su veoma slatki novci od dinja i lubenica. Dinje su već stigle. Sada im je cena od 30 do 60 dinara i na sreću već ima nakupaca u selu“ – kaže Andrić.

Pored lubenica i dinja, Andrić ima i pradajza i luka. Paradajz je dobro poneo. Biće uskoro berbe, a luk će već za nekoliko dana biti izvađen.

„Već sledeće nedelje vadimo luk. Kakva je godina bila biće kvalitetan. Prinos ne mogu baš da procenim, jer ima i krupnog i sitnog. Važno je da ga prodam. Imam svog dugogodišnjeg kupca sa kojim ću, nadam se ugovoriti dobru cenu“ – objašnjava Andrić koji kaže da povrtari moraju da gaje više biljnih vrsta da bi uspeli.

Nema odustajanja iako su ulaganja velika

Ova vrsta proizvodnje jeste skupa, ali zna i da vrati uloženo. Ostane nešto i za zaradu, ako se ne računa sopstveni rad. Dosta novca ode na dnevnice, ali tako mora. U toj vrsti proizvodnje čekanja i odlaganja nema. Sve se mora uraditi na vreme kako bi se ostvario dobar prinos i kvalitetan proizvod. Andrić je ušao u sve tajne ove proizvodnje, a dugogodišnje iskustvo i kvalitet robe obezbedio mu je i sigurno tržište, što je za povrtarsku proizvodnju najvažnije.

Dobra cena paprike iz plastenika

Dobro prolazi i Marko Vojnović koji ima tri plastenika pod paprikom. Ukupno 12 ari, a berba je u punom jeku. U plastenicima ovog poljoprivrednika radi se svakodnevno. Ne bere se svaki dan, ali usev se mora obilaziti. Za sada je ovaj proizvođač zadovoljan i prinosom, ali i cenom, koja je na početku berbe bila i 250 dinara za kilogram.

„Bila je to dobra cena. Sada je već 50 dinara, ali to je nešto na šta mi uvek računamo. Lepi novci se uzmu na početku berbe, kada paprike nema puno na tržištu. Međutim ni ova sadašnja cena od 50 dinara nije loša. To je još uvek dobro, jer će roda biti još nekoliko meseci, odnosno do prvih mrazeva“ – kaže Vojnović.

Paprika je samo jedna od biljnih vrsta koju proizvodi ovaj poljoprivrednik. Iako je kao vrsta zahtevna, a njena proizvodnja skupa, Marko ne odustaje. Kaže kada je povoljna godina, može dobro da se zaradi. Pored parike Marko ima i 4.000 struka krastavca. Do sada je ubrao blizu 20 tona roda, što je u ovom trenutku veoma dobro. Krastavac ima i dobru cenu. Od 30 dinara za kilogram.

„Dobra je to cena. Ja sam veoma zadovoljan kako je krastavac ove godine rodio i kakvu cenu ima. Sećam se godina kada smo ga bukvalno bacali. Situacija je sada sasvim drugačija. Sada se može lepo zaraditi“ – kaže Marko.

U plastenicima ovog maldog poljoprivrednika biće dobrog i kvalitetnog roda. Nije bilo lako dovesti ovu proizvodnju do ovog trenutka, ali kako sada stvari stoje, sve će se isplatiti. Tržište postoji, što je najvažnije. Biće malo lošije kada stigne paprika sa otvorenog. Biće je više u ponudi, a samim tim imaće i nižu cenu. Ali do tada, Marko i ostali proizvođači već će imati neku zaradu.

Autor: Zlatko Markovinović

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!



Morate se ulogovati da bi postavili komentar Login