Borovnica – grmasta biljka osetljivih plodova

VOĆARSTVO  
Borovnica – grmasta biljka osetljivih plodova

SJAJNE VESTI & AGROKLUB

Borovnica je listopadni grm koji pripada porodici vresova (Ericaceae). Ova biljka je otporna na zimu i bez problema podnosi temperature od – 20°C, pa čak i – 25°C, a ukoliko je prekrivena snegom, može da podnese i niže temperature.

Evropska borovnica (Vaccinum myrtillus) raste kao divlja biljka u mnogim evropskim zemljama, pa tako i kod nas. Vrlo teško se gaji van prirodnog staništa. Raste u šumama.

Američka borovnica (Vaccinum corymbosum) je savremena sorta, mnogo produktivnija od male evropske vrste, iako se smatra da je manje ukusna. Dostiže visinu od jednog ili dva metra i stvara 1-3 kg, a nekad i do 10 kg ploda po jednom grmu. U jesen je vrlo dekorativna jer joj lišće pocrveni. Uspešno rađa samo na osunčanim mestima, pa treba pažljivo birati njenu lokaciju.

Kiselo zemljište preduslov uspešnog gajenja borovnice

Kao i divljim srodnicima koji rastu na tresetištima, kultivisanim borovnicama, takođe, treba kiselo zemljište. Pogledom na lokalne biljne vrste lako se odredi kakvo je zemljište u bašti. Velika paprat, štipavac, zanoveti i naprstak biljke su koje vole kisela zemljišta. Ukoliko zemljište nije odgovarajuće, borovnice se mogu gajiti i u velikoj posudi napunjenoj kiselim kompostom. Pošto joj u vreme vegetacije treba dosta vlage, u letnjem periodu, kada su temperature visoke, a zemljištu nedostaje vlage, potrebno je zasade borovnice navodnjavati.

Proces sadnje

Za sadnju borovnice treba iskopati rupu širine 50 cm i napuniti je mešavinom jednakog odnosa kiselog komposta, lisnog humusa ili humusa od borovih iglica i dobro razgrađenog baštenskog komposta. Biljke se sade na razmaku od 1,5 metara. Da bi se zemljište obogatilo, svake godine treba biljkama dodati sloj mahovine ili kiselog lisnog humusa, odnosno prihraniti kiselim biljnim hranivom.

Šta treba znati o berbi borovnice?

Za berbu postoji samo jedno rešenje – mnogo strpljenja i branje rukom. Plodovi ovog voća veoma su osetljivi, pa je prilikom berbe potrebno obratiti naročitu pažnju. Plodovi se beru u ranim jutarnjim časovima, za vreme hladovine, a peteljke se skidaju ručno ili češljevima specijalno namenjim za taj posao. Borovnice se, u zavisnosti od klimatskih uslova i sorti, beru 3-7 puta u razmaku od 5-8 dana. Berba najčešće traje 6-8 nedelja, a beru se u plitke gajbice, dok se kasnije prepakuju u male, ali opet plitke posudice, da bi tokom transporta bilo što manje gubitaka, jer je reč o zaista osetljivom voću.

Partner za oprašivanje

Kultivisanim borovnicama treba partner za oprašivanje da bi rod bio što bolji. Za sigurno međuoprašivanje, posade se dve različite sorte koje cvetaju istovremeno. To mogu biti rane sorte čiji plodovi dozrevaju u julu ili kasnije sorte koje dozrevaju u avgustu i septembru.

Autorka: Renata Dragović
Foto: Darryl Vest/bigstockphoto.com

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!



Morate se ulogovati da bi postavili komentar Login