SJAJNE VESTI & NIŠKE VESTI O ZELENOM FONDU

Dok se u Nemačkoj reciklira oko 90 odsto otpada, u Srbiji je taj procenat oko 10 procenata. Postrojenja za reciklažu rade sa polovinom kapaciteta jer je problem sakupiti otpad, a sakupljačka mreža je uglavnom u sivoj zoni. U toku je izrada nacionalne platforme za inkluziju sakupljača u sistem sakupljanja otpada u Srbiji. Strategija predviđa da oni do početka 2018. pređu u legalne okvire. U resornom ministarstvu najavljuju uvođenje Zelenog fonda.

Najviše, oko 40 odsto se reciklira ambalažni otpad, ali i dalje najveći deo završi na divljim deponijama. Čak 80 odsto sirovina za reciklažnu industriju, stari papir, gvožđe, PVC, boce, akumulatore donose neregistrovani sakupljači sekundarnih sirovina. Tokom sledeće godine sve lokalne samouprave će morati da ih uvedu u legalni sistem poslovanja.

U Srbiji se, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, 250 kompanija aktivno bavi reciklažom. Resorno je ministarstvo izdalo do sada oko 600 dozvola za upravljanje otpadom.

ASOCIJACIJA RECIKLERA SRBIJE

Kristina Cvejanov, predsednica Asocijacije reciklera Srbije, kaže da postoji dovoljno fabrika za reciklažu otpada. Međutim nedostaje sirovina, odnosno otpad koji bi se tim fabrikama dostavljao da imaju šta da rade. Ovako, dodaje, većina radi s pola kapaciteta.

„Naša postrojenja rade sa 50% kapaciteta. Ogromne količine otpada koje sakupe komunalna preduzeća završavaju na deponijama, dok naši recikleri ne mogu da napune postrojenja. Zato je sakupljanje otpada najslabija karika u lancu reciklaže“ – tvrdi Cvejanov.

U Srbiji je izdato više od dve hiljade formalnih dozvola za sakupljanje otpada. Dok je broj neformalnih, uličnih sakupljača, nemoguće tačno utvrditi.

„Ono u čemu se kod nas zaostaje, jesu staklo i limenke. Te sirovine se ne recikliraju u zadovoljavajućem procentu, jer se ni ne sakupljaju dovoljno, te bi upravo o sakupljanju tog otpada trebalo razmišljati u budućnosti“ – ocenjuje Cvejanov.

PODRŠKA KROZ ZELENI FOND

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović poručuje svakome ko se za taj posao odluči da može da očekuje podršku Vlade Srbije kroz novi Zeleni fond koji se priprema i koji će se baviti finansiranjem zaštite i unapređivanjem životne sredine.

Zeleni fond je, prema njegovim rečima, u novom Zakonu o zaštiti životne sredine zamišljen kao budžetski fond. U njega će se, od 2017. godine, slivati novac od naplate ekološke takse. Nakon toga će se upućivati kompanijama koje se bave ili učestvuju u nekom vidu zelene ekonomije.

Novi Zakon o zaštiti životne sredine će omogućiti ponovno osnivanje Zelenog fonda i, jednako važno, jasno definisati pravila korišćenja sredstava iz ovog fonda. Preko fonda će se finansirati i sprovoditi programi, projekti i druge aktivnosti u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređivanja životne sredine. Značaj ovog fonda će biti u usmeravanju sredstava koja će se ostvarivati po principu „zagađivač plaća“ u kofinansiranje značajnih infrastrukturnih projekata za zaštitu životne sredine, i to u prvom redu projekata upravljanja otpadom i otpadnim vodama.

Podsetimo, Fond za zaštitu životne sredine je osnovan 2009. godine, a ukinut je zbog zloupotreba, netransparentnog i lošeg poslovanja 2012. godine. Tokom rada fonda nije realizovano više od 2.200 potpisanih ugovora i na taj način se stvorio dug od pet i po milijardi dinara.

SJAJNO!

  ambalazni otpad, niske vesti, postrojenja za reciklazu, reciklaza, recikliranje, sakupljanje otpada, sjajne vesti, srbija, top vesti, zeleni fond