SJAJNE VESTI & AGROKLUB O ORGANSKOJ PROIZVODNJI VINA U SRBIJI

Sve veća želja potrošača da konzumiraju zdravu hranu ispoljila se i segmentu vinarstva i vinogradarstva. Vina sa etiketima bio i organsko pojavljuju se na rafovima svetskih prodavnica. Imajući u vidu dugogodišnju vinarsku tradiciju u Srbiji postavlja se pitanje kakva je budućnost proizvodnje biodinamičkih, takozvanih eko vina u Srbiji?

Problem sertifikacija organskog vina

“Budućnost je svakako svetla, možda ne toliko u smislu velikog broja proizvodjača, jer samo entuzijasta u trenutnoj situaciji može u to da se upusti, već prepoznavanja od strane tržišta i zakona, što je od velikog značaja. Po zakonima Republike Srbije može da se sertifikuje organsko groždje, ali ne i vino. Jer kako zakon kaže vino, da bi bilo organsko ne sme da se sumporiše ni na koji način.“ – kaže Đurđa Katić, somelijer, tehnolog i podpredsednik Udruženja somelijera Srbije (SERSA).

Katić navodi da je teško na takav način proizvesti vino. „To je skoro nemoguće izvesti, a da vino ostane zdravo na duže staze. Tim pristupom zakon naše zemlje potpuno obeshrabruje i zaustavlja potencijalne proizvođače. Zakon EU dozvoljava upotrebu sumpora, ali u ograničenoj količini. To se po dosadašnjem iskustvu ispostavilo kao dovoljno za negu i čuvanje vina“.

U Srbiji sertifikovana jedna eko vinarija

Možda će ipak morati malo da se sačeka da proizvodnja eko vina zaživi u budućnosti i u Srbiji. Me]utim neki pomaci se osećaju već sada.
„Napredak je spor, ali se dešava. Prva, i za sada jedina sertifikovana organska vina su iz vinarije “Imperator” sa Fruške gore. Statistike od pre nekoliko godina kažu da je 1,5 odsto od ukupnog vina iz EU organsko. To ukazuje da taj posao nije nimalo lak i da se retki u njega upuštaju”, dodaje Katić.

Prema njenim rečima, dobar primer je svakako da imamo jednu vinariju u Srbiji koja groždje i vino radi po metodama organske, biodinamičke proizvodnje i od berbe 2015. za to ima i organski sertifikat EU i za groždja i za vino.

„Napominjem još jednom da po zakonu ne možete sertifkovati vino, samo groždje. Stoga se sertifikacija po propisima Srbije i EU radi paralelno. Smisao sertifikacije u Srbiji ni nama nije najjasniji, ali smo ipak u procesu sertifikacije. Po standardima organske proizvodnje Evropske unije donijen je sertifikat za berbu 2015., i za groždje i za vino, dok se sertifikat po zakonu Republike Srbije još uvek čeka”, kaže Katić koja je i savetnik vinarije „Imperator“.

Francuska uzor u proizvodnji vina

“Svakako dugogodišnja praksa vinara Francuske i drugih vinskih zemalja u eko proizvodnji su dragocena. Pogotovo kad su nega i zaštita vinograda u pitanju. Što se tiče tehnoglogije prerade groždja i proizvodnje vina, nema tu neke velike nauke koju do sada iz knjiga i iskustva nismo naučili i mi sami. Međutim, proizvodnja zdravog groždja uz dobar prinos zaista jeste, pogotovo u godinama kakve su za nama.“ – napominje Katić.

Smatra da je veliki izazov da uz vrlo ograničenu upotrebu zaštitinih sredstava sačuvati grožđe da biste kasnije imali dobro vino. Ograničen pristup zaštitinim sredstvima je najveći problem, kao i nedostatak iskustva u borbi sa raznim izazovima. Oni se svake godine na nov način nameću u vinogradarskoj proizvodnji.“, dodaje Katić.

Proizvodnja biodinamičkih vina

Proizvodnja biodinamičkih vina je vrlo zahtevna. Ovaj pristup isključuje upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu vinograda, kao i veštačkih đubriva. Ne ograničava upotrebu različitih, dostupnih enoloških sredstava i preparata. Pogotovo upotrebu sumpora, koja je u većini slučajeva neizbežna. Zapravo, u određenim situacijama i u veoma malim koncentracijama za ciljanu borbu protiv određenih bolesti u vinogradu se mogu koristiti i supstance kao što su sumpor i bakar.

Organska proizvodnja podrazumeva tretmane loze prirodnim sredstvima u borbu protiv patogena. Korak dalje predstavlja nastala potreba za definisanjem „organskog vinarstva“. Proizvodači koji se organskom proizvodnjom bave duži niz godina često ističu da okretanje organskom vinarstvu predstavlja uslovno korak unazad. Odnosno povratak tradicionalnom uzgoju grožđa pre pojave raznih zaštitinih sredstava. Naravno uz korišćenje svih dostupnih agrotehničkih mera i saznanja 21. veka.

Svetski prozvodjači vina prelaze sa tradicionalne na organsku proizvodnju

U svetu, danas postoji više organizacija koje sertifikuju vina od organskog grožđa. Pozitivan trend poslednjih deset godina ogleda se u velikom broju proizvodača koji sa tradicionalne prelaze na organsku proizvodnju.

Nemački i austrijski vinogradari i vinari, kao pioniri biodinamičke prakse, oformili su posebnu organizaciju – Ecovin. Ona okuplja organske i biodinamičke proizvođače. Članovi ove organizacije imaju sertifikate za organsku ili biodinamičku proizvodnju grožđa i vina. Kao potvrdu sertifikata koriste posebne bio etikete, kao što je Demeter. Ostale sertifikat etikete u Nemačkoj su Bioland, Naturland, Bio Kreis U Francuskoj. Većina proizvodača koji sprovode biodinamicku praksu sertifikovana je etiketom Biodivineko vina. Mnogi se mogu poznati i po oznaci Demeter.
U našem regionu ozbiljnije korake u održivom vinogradarstvu i biodinamičkoj proizvodnji pravovremeno su načinili proizvodaci u Sloveniji, ali raduje povećanje interesovanja i u okolnim državama.
Izvesno je da će eko vina upotpuniti bogatu ponudu zdrave hrane i tradicionalnih proizvoda, pa svakako zaslužuju pažnju kako samih proizvodjača i njihovih marketinških stratega tako i samih potrošača.

Autorka: Marija Jovanović

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!

  agroklub, eko vina, grozdje, marija jovanovic, organska proizvodnja, organska vina, sjajne vesti, top vesti, udruzenje somerlijera srbije sersa, vinari, vinarija imperator, vinarije, vinarstvo, vino