SJAJEN VESTI – AUTORSKI TEKST O IMENU BOŽJEM

U antčkom svetu imena se nisu davala tek tako. Mnoge kulture imenu su pridavale ogroman značaj.

Naime, imati ime značilo je imati postojanje. Poznavati nekoga sa imenom značilo je poznavati imenovanu stvrnost. U jezicima naroda drevnog Orijenta koji najčešće pripadaju grupi semitskih jezika svako ime je imalo nekakvo značenje. Tako, na primer, hebrejsko ime Jehonatan, čiji je grčki pandam Teodor, a slovenski Božidar, u sve tri jezičke tradicije ima isto značenje – Božji dar, poklon od Boga.

Imati ime je bilo važno i za sam zagrobni život u koji su, svaka na svoj način verovale sve kulture drevnog sveta ali koji je i danas i te kako aktuelan u svim delovima sveta u nešto prilagođenijoj formi. U drevnom Egiptu, na primer, izvesne mrtve su sahranjivali bez ispisivanja imena na grobu ili srakofagu, što je bila najteža kletva za pokojnika jer mu je duša na taj način bila osuđena na večna lutanja.

U današnjoj tradiciji, u tri priznate monoteističke religije, judaizmu, hrišćanstvu i islamu ime se dobija nakon procesa obrezanja, odnosno krštenja. Tim obredima novi član postaje punopravnim članom date zajednice i, dobijanjem imena postaje članom zajednice živih, Bog ga priznaje za Svog slugu i Svoje dete i uzima ga pod Svoju zaštitu. Njegovo ime biva upisano u Knjigu Života i jedino pod tim imenom Bog ga poznaje i priznaje za svog.

Promišljati o Imenu Božjem znači tragati i promišljati o samome Bogu, Njegovoj Biti, onome što On jeste.

Do pojave monoteističkih religija svako božanstvo je imalo svoje ime, funkciju i sedište. Međutim, antički svet je svojim bogovima davao ljudske atribute, ne retko i smrtnost.
Suočeni sa životom kao pojavom koja je vremenski ograničena oni nisu imali izbora nego da silama za koje su verovali da upravljaju njihovim životima i postupcima dodele
atribute koji su im bili poznati.

Danas, mi znamo da je jedna od osobina Boga večnost, besmrtnost i to saznanje crpimo, upravo, iz Njegovog Imena.

No, pođimo redom.

Prvo ime za Boga bilo je El

El je staro semitsko ime za bilo koje božanstvo. Pluralni oblik ovog imena je Elohim i on je u svetim tekstovima imao dvojako značenje:

1. singularno značenje kada se tekst ili deo teksta odnosio na Boga Otaca;
2. pluralno značenje kada je bio u pitanju paganski (hrv. poganski) panteon.

Grupa imena koja se odnosila na vladarsku ulogu Boga sadržavala je sledeća imena:

1. Išbaal (izvedeno od imena Baal a koje je nerado korišćeno jer je to bilo ime starohanaanskog božanstva a bilo je često korišćeno u Starom Zavetu);

2. Išbošet (izvedeno od imena Bošet što znači sramota te je zbog toga i ovaj naziv napušten);

3. Melek (što prevedeno sa starohebrejskog znači kralj);

4. Šadaj;

5. Cebaot (nad vojskama, ime koje se u Pravoslavnom Hrišćanstvu zadržalo kao Savaot, sa istim značenjem)

NASTAVIĆE SE …

Autor teksta se izvinjava ukoliko su se pripadnici verskih denominacija našli uvređenima ili zapostavljenima. Uvreda nije uvreda ukoliko je napisano istina a nedostatak prostora i vremena, kao i mnogo opširnije literature razlog je eventualnom zapostavljanju.

SJAJNO!

  antcki svet, besmrtnost, bog, bozidar, cebaot, dar od boga, ime bozje, isbaal, isboset, jevreji, malek, sadaj, semitski jezici, sjajne vesti, top vesti, vecnost