Smisao života je „ja ruku tebi, ti meni“

DOGAĐAJI, HUMANOST, NAGRADE  
Smisao života je „ja ruku tebi, ti meni“

SJAJNE VESTI & NIŠKE VESTI

Kada prođete pored Banke dobročinstva u Obrenovićevoj ulici i u njoj ugledate Marinu Adamović, treba da znate da se već više od 20 godina bori sa multiplom sklerozom. Već je pet godina vezana za kolica i isto toliko sakuplja dobrovoljne novčane priloge. Ona ih šalje na adrese teško obolele dece širom Srbije.

Probleme sa zdravljem počela je da oseća otprilike dve godine nakon što je rodila sina, koji sada ima 23 godine. Kaže da je prvo primetila teškoće u hodanju, čudne bolove u gornjem delu ekstremiteta, tada je imala 32 godine. Lekari su sumnjali da postoji ginekološki problem, a zatim je otišla kod neurologa. Tada je dobila terapiju, ali ne i konačnu dijagnozu. Sledeći problem se javio godinu dana kasnije kada je potpuno prestala da vidi na jedno oko. Nakon lečenja na klinici za Očne bolesti, vid joj se vratio, ali su problemi sa zdravljem tek počeli.

„Dijagnozu multipla skleroza sam dobila nekoliko godina kasnije, neposredno pre bombardovanja, mislim da je bilo 1998. godine. Čudno vreme … U to vreme sam bila vezana za kuću, sin mi je bio mali, majka se razbolela od raka i nju sam čuvala. Onda se i svekar razboleo od raka i on je bio kod mene u kući. Hiljadu strašnih stvari u to vreme. Kada mi se sve desilo, majka umrla, u to vreme puno bliskih rođaka, mislila sam da i ja imam rak na mozgu. Kada je postavljena dijagnoza multipla skleroza, shvatila sam da moram dalje i prihvatila bolest.“ – seća se Marina Adamović koja je rođena 1962. godine.

Svake godine je ova hrabra žena odlazila dva puta godišnje u bolnicu jer je bolest napredovala.

„Dobijala sam infuzije i tako preživljavala. Međutim, došlo je vreme kada je sve počelo da mi ispada iz ruku, ništa nisam mogla da radim. Ni oko sina, ni oko kuće. Za kolica sam vezana poslednjih pet godina. Prvo sam imala obična kolica, ali onda je nastao problem sa leđima i dojkom i nisam mogla da ih vozim.“

Izdavačka kuća „Geopoetika“ koja je do sada izdala 11 knjiga Marine Adamović, pomogla joj je da dobije elektro-motorna kolica.

„Nekako u to vreme kada sam dobila ta kolica, počela sam i ativno da sakupljam novac za obolelu decu i da izazim na ulicu. To mi je bio lek.“ – rekla je.

Dodaje da ono što radi smatra normalnim ponašanjem, jer ljudi treba da rade „ja ruku tebi, ti meni“ i da je pomagala drugima i kada je bila devojčica.

Ona piše pesme i kratke priče. Kaže da i to radi od kada zna zna za sebe, a njeni radovi su išli i na književna takmičenja.

„Tek kada sam postala vezana za kuću, počela sam ozbiljnije da se bavim pisanjem i pronašla „Geopoetiku“ koja je odmah htela da objavi ono što pišem. Do sada su objavili deset knjiga, jedanaesta izlazi iz štampe 13. januara. Reč je o zbirci kratkih priča pod nazivom „Ludilo“. Na naslovnoj strani je slika našeg mladog slikara Marka Lazića koji mi je rado ustupio. Naslov knjige je tipičan za mene (smeh).“

U Banci dobročinstva, koju je dobila krajem prošle godine provodi veći deo dana. Rešen je i problem grejanja, a u jednom uglu ima i pribor za čišćenje, kaže da higijenu u kućići održava sama, koliko može.

Njena novogodišnja i božićna poruka glasi:

„Budite od koristi ljudima, mladima koji su u teškom stanju. Vaše malo nekome mnogo znači.“

Marina Adamović će od Niških Vesti u ponedeljak, 9. januara u 12 sati u hotelu „My place“, dobiti specijalno priznanje za nesebičan i požrtvovan humanitarni rad, jer je u anketi dobila više od hiljadu glasova čitalaca.

U saradnji sa NIŠKIM VESTIMA ovaj članak-intervju je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!



Morate se ulogovati da bi postavili komentar Login